Izvor: B92, 20.Feb.2020, 10:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li automobili na vodonik imaju perspektivu?
Šta je to što koči masovniju proizvodnju vozila sa vodoničnim gorivnim ćelijama?
Sve se češće postavlja pitanje perspektive električnih automobila u odnosu na benzince i dizelaše, ali da li su možda automobili na vodonik, zapravo, prava budućnost brzog i efikasnog prevoza koji ne zagađuje životnu sredinu?
Vodonične gorivne ćelije funkcionišu po principu mešavine vodonika sa kiseonikom iz vazduha, odakle se, zatim, hemijskom reakcijom dobija elektricitet >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za pokretanje elektromotora. Nema izduvnih gasova, a jedino što se emituje su elektricitet, toplota i voda.
Sa punim rezervoarom vodonika, ovakva vozila su u stanju da pređu 320 do 405 km, piše Euronews.
Konvencionalni tipovi električnih automobila, poput Nissana Leaf, BMW-a i3 i Tesle, poseduju baterije koje se mogu dopunjavati i regeneracijom energije kočenja/usporavanja.
Ipak, neophodno je da se ovakva vozila dopune na električnim punjačima nakon pređenih 160 do 500 km, u zavisnosti od modela i kapaciteta baterija. Standardnim električnim vozilima potrebno je i do 12 sati (na kućnim utičnicama) dok im se baterija u potpunosti ne napuni.
Sa druge strane, punjenje rezervoara vodonikom traje nekoliko minuta.
U pogledu autonomije, vozila koja pokreće vodonik u blagoj su prednosti u odnosu na klasična električna, ali zaostaju za njima kada je reč o karakteristikama, ceni i dostupnosti stanica za punjenje.
Tako, na primer, cena ovakvih vozila kreće od 60.000 eura, što je bar dvostruko više od električnog automobila.
Infrastruktura nužna za postavljanje stanica za punjenje vodonikom je manje isplativa, s obzirom na činjenicu da pristupačnost električne mreže olakšava postavljanje punjača za električne automobile.
Dok je električne automobile moguće puniti i kod kuće, to nije moguće u slučaju vozila na vodonik. Takođe, gorivne ćelije su vrlo skupe, a postoji i strah u vezi sa skladištenjem vodonika jer je lako zapaljiv, pa predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik.
Preko milion električnih automobila prodato je širom sveta. Za to vreme, u saobraćaju je prisutno tek nekoliko desetina hiljada vozila na vodonik.
Ipak, na pojedinim svetskim tržištima, kompanije poput Toyote, Honde i Hyundaija već godinama plasiraju svoje modele sa pogonom na vodonik.
Ono što koči uspeh ovakvih automobila jeste i trenutna tehnologija kojom se stvara vodonik, a koja koristi tri puta više energije pri proizvodnji, nego što je pruža tako dobijeni vodonik.
.jpg)
