Izvor: B92, 04.Jul.2023, 15:39

Crnogorskim auto-putem zaobilazite "crnu tačku" – kanjon Morače

Ograničenje je 100 km/h, a putarina 3,5 evra.

Navršava se godinu dana od otvaranja prve deonice auto-puta kroz Crnu Goru. Prvih 40 kilometara startovalo je u julu prošle godine i mnogi su već uočili koristi od nove brze deonice na putu ka moru.

Mnogi su "slavili" jer nisu morali da voze opasnim kanjonom Morače, a mnogi će tek narednih nedelja uvideti blagodeti novog puta do "crnogorskog mora".

Letnja sezona je u jeku i oni koji će ove >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << godine u Crnu Goru, sada to mogu brže i bezbednije. Putovanjem novim auto-putem zaobilaze se "najcrnje" tačke i kanjon Morače – drugi najdublji kanjon u Evopi.

Na 1.300 metara se nalazi njegova najdublja tačka, a deo kanjona u kome se reka Mrtvica uliva u Moraču, kod Platija smatra se "crnom tačkom" za vozače. Naime, upravo tu se događa i najveći broj saobraćajnih nezgoda.

Crnogorski auto-put ima 20 mostova, 16 dvocevnih tunela i četiri petlje. To je do sada najveći i najsloženiji građevinski projekat u putnoj infrastrukturi Crne Gore.

Polovinu deonice čine vijadukti i tuneli, a složenost trase potvrđuje i činjenica da vozači iz pravca Podgorice putovanje počinju na 60 metara nadmorske visine, i da se nakon određenog vremena penju 1.100 metara i to u planinskom delu.

"Zato treba da ste dobar vozač. Prošle godine mnogi automobili su prokuvali, čak se i zapalili. Ceo put je u dobrom usponu", kaže za Blic prevoznik koji ovu rutu koristi često.

Maksimalna brzina na auto-putu je 100 km na čas, što znači da vozači mogu da pritisnu papučicu gasa samo do ove granice. Pritom je zabranjena vožnja vozila čija je brzina manja od 50 km/h.

Nakon prelaska naplatne rampe, čekaju vas 3 trake. Ukoliko izaberete pogrešnu traku, ili promašite prvo isključenje za more nema potrebe za panikom, jer postoji i drugo.

Auto-put je pokriven kamerama i sve što se dešava na njemu prate nadležne službe koje će regovati u svim kriznim situacijama. U slučaju bilo kakvog problema, iz komandnog centra aktiviraju se sve nadležne službe policija, vatrogasci, ali i oni koji održavaju i nadziru auto-put.

Na novoj deonici postoje tri naplatne rampe na Smokovcu, po jedna na Pelevom brijegu i Veruši i dve na Mateševu, i to je puni kapacitet naplatnih rampi.

Postoje mešovite rampe gde možete platiti gotovinom, karticama i elektronski, a na Smokovcu, Veruši i Pelevom brijegu je po jedna rampa za elektronsku naplatu putarine.

Putarina za motocikle iznosi 1,5 evra, za putnička vozila 3,5 evra, a za kamione i autobuse 17 evra u jednom smeru.

Naredna deonica auto-puta Bar-Boljare, od Mateševa do Andrijevice duga je 22 kilometra, a nova informacije je i da će ona, prema novim procenama, koštati oko 500 miliona evra.

Za gradnju druge deonice u toku su pregovori, a za sada se zna da će gradnja imati podršku fondova Evropske unije.

"Ušli smo u pregovore sa Evropskom komisijom (EK) i kao rezultat imamo odobren grant od 40 odsto, 200 miliona evra besplatnih sredstava. Ostao bi bilo kreditno zaduženje i to sa kamatnom stopom od jedan odsto", kazao je ranije ove godine državni sekretar u Ministarstvu kapitalnih investicija, Admir Šahmanović.

Inače, čitav auto-put Bar-Boljare po projektu biće 167,4 kilometra dug a gradnja je isparcelisana na više deonica. Osim prioritetne i one od Mateševa do Andrijevice, ostaju pravci Andrijevica–Boljare i Podgorica – Đurmani, uz obilaznicu Smokovac–Tološi–Farmaci.

Plan je da se auto-put kod Boljara spoji sa srpskim auto-putem, koji će voditi do Beograda i ostatka tog dela regiona i Evrope.

Ksenija Petrović Njegoš važila je za veoma obrazovanu, inteligentu i darovitu ženu. Rođena je 22. aprila 1881. godine na Cetinju i to kao deseto dete i osma kći kralja Nikole Petrovića Njegoša i Milene Petrović. Važila je i za najlepšu među sestrama.

Tvrdi se i da je bila vrlo posebna za vreme u kom je živela. Ostala je upamćena po tome što je bila prva žena na Balkanu koja je vozila automobil, i kao jedina princeza koja se bavila fotografijom u tom vremenu.

Svoje visoko obrazovanje stekla je baš na dvoru, za razliku od ostale dece kralja Nikole i Milene koja su svoje obrazovanje stekli u inostranstvo. Nije bila udata, i pored mnogih prosaca koje je imala.

Neki od njih bili su srpski kralj Aleksandar Obrenović, grčki prinčevi Nikola, Đorđe i Andrej, kao i bugarski car Ferdinand.

U to doba bila je to čudna odluka koju je donela kraljeva kći, jer su sve njene sestre bile udate za nekog iz kraljevske porodice širom tadašnje Evrope. Kako kažu mnogi istorijski izvori, odluka koju je donela, da život provede kao neudata žena, dovela je u pitanje čak i mnoge međudržavne odnose.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Nastavak na B92...