Izvor: B92, 15.Nov.2010, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crne tačke ucrtali vozači i pešaci
Najpogubniji saobraćajni punktovi mahom su rasprostranjeni duž bulevara i širokih ulica, gde se uglavnom strada zbog prekoračenja brzine. Postoji 108 opasnih lokacija, od toga je 21 mesto kategorizovano u prvi rang po opasnosti.
Na deset najopasnijih „crnih tačaka” – saobraćajnih lokacija gde, prema statistici, strada najveći broj učesnika u saobraćaju – život je za tri godine izgubio 21 vozač i pešak, dok ih je još oko 30 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << teško povređeno. Najpogubniji saobraćajni punktovi mahom su rasprostranjeni duž bulevara i širokih ulica, gde se uglavnom strada zbog prekoračenja brzine. U Studiji koju je za teritoriju 17 opština izradila Kriminalističko policijska akademija, izračunato je da u prestonici postoji 108 opasnih lokacija, od toga je 21 mesto kategorizovano u prvi rang po opasnosti.
Saobraćajni stručnjaci ustanovili su da je ukrštanje Bulevara Nikole Tesle i Ušća, gde je prethodnih godina stradao rekordan broj motociklista, najopasnija raskrsnica u gradu, a kritičnim mestima ocenjeni su i delovi Bulevara Oslobođenja, Ulice Jurija Gagarina, Zrenjaninskog puta, Savske i Bulevara vojvode Mišića (gde na potezu od Palate pravde do nadvožnjaka za Banovo brdo postoje čak tri „crne tačke”). U vrh liste pogubnosti su i raskrsnice Bulevara kralja Aleksandra i Gospodara Vučića, odnosno Despota Stefana i Mije Kovačevića, te deonica Ulice pukovnika Milenka Pavlovića.
Profesor Krsto Lipovac, jedan od autora studije, ističe da su analizom lokacija utvrđene i mere koje treba sprovesti kako bi se broj nesreća smanjio.
– Deo mera realizuje se kroz održavanje saobraćajnica, jedan manji deo izmenom sistema upravljanja saobraćajem, dok najsloženije zahvati podrazumevaju ozbiljne tehničke investicije i građevinske radove. Sigurno je da se komplikovano i nebezbedno ukrštanje može rešiti izgradnjom kružnog toka, ali to je složen i skup projekat. Zato smo se odlučili za mere u postojećem „prostoru” gde se manjim izmenama može unaprediti bezbednost, a broj nesreća opadne i za 40 odsto – ističe Lipovac.
Glavni uzrok tragedija i teških povreda stručnjaci vide u neprilagođenoj brzini. U Sekretarijatu za saobraćaj, nadležnom za sprovođenje predloženih mera, smatraju da bezbednost, pre svega, zavisi od učesnika u saobraćaju.
– Redovno nas pitaju „da li ste na toj raskrsnici postavili semafor i pešački prelaz?” Pa, na svim „crnim tačkama” postoje semafori, znaci, prelazi i ostrva, propisna obeležja. I gde god je bilo moguće, postavili smo dodatnu signalizaciju. Ove tačke su „crne” iz dva razloga: nepažnje i nebudnosti vozača i pešaka. U Bulevaru vojvode Mišića, na primer, postoji znak koji zabranjuje polukružno skretanje, ali vozači to uporno ignorišu i skraćuju put izazivajući opasnost. Izdali smo nalog da se u Bulevaru Nikole Tesle ugrade vibro-akustične trake koje povećavaju budnost, ali kako one da zaustave motociklistu koji se zaleteo brzinom višestrukom od dozvoljene? – kaže Dragoljub Đakonović, gradski sekretar za saobraćaj.
On dodaje da saobraćajnice nisu „same po sebi krive”, pa ni regulativne mere ne mogu podići bezbednost na viši nivo ako se učesnici u saobraćaju oglušuju o propise.
– Postoje i druge mere koje zahtevaju obimne građevinske radove, prekid saobraćajnih tokova i ogromna sredstva, ali pitanje je koliko bi to promenilo stvari ako za glavni uzrok stradanja imamo nepažnju učesnika u saobraćaju – zaključuje Đakonović.
Raskrsnica Bulevara Nikole Tesle i Ušća
Uz brojne nesreće sa povredama, u prethodne dve godine poginula su dvojica motociklista i pešak. Na delu bulevara koji deli blokove 16 (TC „Ušće”) i 15 (Muzej savremene umetnosti) ne postoji pešački prelaz iako je ova trasa najprirodniji nastavak kretanja pešaka od tržnog centra. Brzina je ograničena na 50 kilometara na čas, ali dugačak pravac od Zemuna deluje kao „mamac” za vozače sklone da ignorišu propise. Uz uvođenje ograničenja od 40 km/h, brzinu bi trebalo da smanje i buduće vibro-akustične trake, dok bi planirano postavljanje ograda sprečilo pretrčavanje.
Raskrsnica Bulevara vojvode Mišića i Ruske
Tri života odneta su na ovoj raskrsnici u poslednje tri godine – jedan pešak poginuo je prelazeći van prelaza, drugog je ubio tramvaj, a treća osoba stradala je u direktnom sudaru dva vozila. Ovde su povređena i dva policajca. Pešaci pred sobom imaju prelaz koji vodi preko šest traka i dva tramvajska koloseka (koje bahati vozači učestalo koriste). Ograničenje brzine tramvaja na 10 kilometara na čas u zoni raskrsnice, „dupla puna” linija između smerova (zabrana polukružnog okretanja) i fizička prepreka između kolovoza i tramvajske baštice, neke su od mera.
Jurija Gagarina od Dušana Vukasovića do broja 221
Noću omiljen među „divljim” motociklistima i igračima „srpskog ruleta” (ulične trke od semafora do semafora), „gornji kraj” Jurija Gagarina u toku dana pretrčava veliki broj pešaka. Od 2006. do 2008. ovde su teško povređeni učesnici u 11 nesreća. „Beograd-put” je započeo postavljanje ograda po rubu tramvajske baštice, a u planu sekretarijata je i izrada pešačke platforme koja će povećati preglednost. Podužno parkiranje u poprečnoj Ulici Dušana Vukasovića jedno je od rešenja za haotično parkiranje u tom delu, a izgradnja autobuskih niša u Jurija Gagarina sprečila bi nagla prestrojavanja vozača iz desne trake.
Bulevar vojvode Mišića od broja 49 do 63
Nekadašnji pešački prelaz u visini Gospodarske Mehane ukinut je jer je drastično smanjivao protočnost, ali zla navika pešaka da prelaze ulicu za rezultat je u poslednje tri godine imala dvoje poginulih i troje teško povređenih. Hodanje do raskrsnice sa Ruskom ulicom predug je put za prelazak na neparnu stranu gde je stajalište autobusa. Tri trake iz pravca sajma sužavaju se u dve kod „tobogana” za Banovo brdo pa su česta „isecanja” i nezgode prilikom prestrojavanja. Pešačka pasarela ili pothodnik, odnosno ograda između pravaca (protiv pretrčavanja) rešenja su za ovu „tačku”.
Raskrsnica Savske i Miloša Pocerca
Tri smrti u više od petnaest nesreća bilans su „crne” raskrsnice kod Palate pravde. Levo skretanje iz Savske u Miloša Pocerca vodi preko središnje tramvajske baštice, a zbog nedovoljno uvučenih niša na autobuskim stajalištima bahati vozači često prelaze u levu traku i „seku” kolege za volanom. Ovu stanicu koriste međugradski autobusi i često se u desnoj traci formiraju kolone. Zaštitna ograda tramvajskog stajališta relativno je kratka pa mnogi „trojku” i „dvanaesticu” hvataju pretrčavajući Savsku.
Izvor - Politika (Marko Luković)
Pročitajte argumente za i protiv kružnih tokova
