Izvor: Kurir, 23.Apr.2016, 07:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
7 priča o stripovima u Jugoslaviji
.
Deveta umetnost: Od vica do stripa
Priče u slikama na naše prostore stižu iz američkih dnevnih novina, a sam termin za novi medij smislio je novinar Dušan Duda Timotijević
Kad god se povede priča o istoriji devete umetnosti, jedni tvrde da su priče u slikama nastale kad i prva umetnička dela - u pećinama koje su naseljavali praistorijski ljudi, drugi se pozivaju na hijeroglife, Trajanovu tablu ili Tapiseriju iz Bajea, treći se sete fresaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << poput „Silaska u Ad” Međutim, koliko god sve te teorije imale ili nemale utemeljenje, strip kakav danas poznajemo, sa kaiševima slika i oblačićima, nastao je u američkim dnevnim novinama
Oblačići i kaiševi
Istovremeno kad i u Americi i Evropi, sredinom 19 veka, prve priče u slikama počele su da se objavljuju i u srpskim listovima Doduše, ne u Beogradu, već u Budimpešti i Novom Sadu I za to je najzaslužniji bio pokretač tih listova - pesnik Jovan Jovanović Zmaj Te priče su, kao i one u svetu, bile duhovite Zapravo, to su bili vicevi u dve ili tri slike I baš zato u to vreme u Americi počinje za novu formu da se koristi engleski termin comic strip, u prevodu komični kaiš
Naravno, ni ovaj termin, kao ni sam medij nisu odmah zaživeli kod nas
- U srpske novine strip je ušao indirektno - preko dodataka za najmlađe U vreme kad je novi medij tek utirao put ka osvajanju stalnog prostora, u Beogradu se 7 januara 1932 pojavio ilustrovani dečji list Veseli četvrtak Na njegovim stranicama prvi put se mogao videti Miki Maus Volta Diznija u storiji pod naslovom „Doživljaji Mike Miša”, ali u obradi domaćih autora: crtača Ivana Šenšina i scenariste Božidara Kovačevića Tih godina Miki Maus bio je predmet interesovanja i drugih stvaralaca u Srbiji - u Dečjem vremenu izlazio je strip „Doživljaji miša Mike i majmuna Đoke” ruskog emigranta Sergija Mironovića Golovčenka - piše Zdravko Zupan u radu „Zlatno doba srpskog stripa ili strip u Srbiji 1935-1941”
Iz kinematografa
Ipak, revolucija u devetoj umetnosti kod nas se dogodila 20 oktobra 1934 Dok se Jugoslavija još nosila sa ubistvom kralja Aleksandra Karađorđevića u Marselju, a Politika na naslovnici pisala kako je pucanj u našeg monarha u stvari atentat na poredak u Evropi, na 12 strani tog lista prvi put je iskorišćena reč strip „Najnovije čudo našeg vremena: Roman koji se čita po dva minuta dnevno” glasio je naslov teksta kojim je najavljeno objavljivanje priča o avanturama „Detektiva Iks-9” Dašajela Hameta i Aleksandra Rejmonda, uz podnaslov „Manje se čita, a više se gleda; imate bioskop kod svoje kuće”
- U sutrašnjem broju počeće Politika da objavljuje i jedan nov roman potpuno nepoznate vrste kod nas: roman u slikama ili, kako to zovu Amerikanci, roman u „stripovima”, što će reći kaiševima, dakle kaiševima slika Ova vrsta romana, koja je u Americi doživela senzacionalan uspeh, direktno je potekla iz kinematografa Danas se u celom svetu brzo živi, u Americi možda najbrže Publika često nema vremena da pročita svoj redovni podlistak u novinama Bioskopi su je navikli na brzo preživljavanje svih peripetija jednog romana, na akciju izraženu u slikama, a ne u rečima, na to da junaka romana za koje se interesuju vidi svojim očima, a ne da ih zamišlja prema opisima A da bi se pratili njihovi doživljaji, nije više bilo potrebno provoditi četvrt sata dnevno u čitanju: jedan kaiš slika pregleda se za nekoliko minuta u tramvaju, na ulici, između dva zalogaja za vreme ručka - pisalo je u tekstu
Istraživači stripa kažu da je za odluku da se iz originalnog engleskog naziva comic strip zadrži samo drugi deo sintagme zaslužan novinar i urednik Dušan Duda Timotijević I taj naziv se i danas samo kod nas koristi, dok je u engleskom jeziku opstao termin comics (koji je prešao i u druge jezike poput ruskog) iako je deveta umetnost odavno prestala da bude isključivo komična
Miki Maus: Knez, Maršal i Dizni
Slavni miš često je bio na udaru cenzora i u svetu i kod nas, a epizodu „Miki i njegov dvojnik” cenzurisali su i Kraljevina Jugoslavija i socijalistička Jugoslavija
Pojava stripa u Jugoslaviji možda je kasnila u odnosu na Ameriku, ali kada su crtani romani stigli kod nas, lako su se primili I to ne samo da su ih čitaoci gutali, već su se autori snašli u novoj formi, pa su radili sve - od imitacija i prerada stranih stripova do priča o Baš-Čeliku, Hajduk Stanku, Kraljeviću Marku
Mika Miš
Miki Maus američkog autora Volta Diznija postao je glavna inspiracija našim crtačima, pa su prve revije posvećene devetoj umetnosti obavezno imale priče o Miki Mišu ili mišu Miki, kako bi se ko odlučio da ga nazove Naravno, počelo je i licencno objavljivanje Diznijevih stripova I dok je u susednoj Rumuniji Miki Maus zabranjen jer su nadležni mislili da će se deca uplašiti džinovskog miša, u Jugoslaviji je strip stekao veliku popularnost Za to je bio zaslužan novinar i urednik Politike Dušan Duda Timotijević, koji je junacima dao naša imena - Šilja (Goofy), Paja Patak (Donald Duck), Pluton (Pluto), Belka (Clarabelle Cow), Hromi Daba (Black Pete) Međutim, popularnost nije donosila samo dobro
- Uvek brižni cenzori su i u sadržini stripova pažljivo tragali za prikrivenim napadima na vlast U istoriji srpskog stripa zabeleženo je više takvih primera, naročito posle Drugog svetskog rata, a prvi poznati slučaj cenzurisanja stripa u Srbiji potiče iz 1937 godine - piše Zdravko Zupan u radu „Zlatno doba srpskog stripa ili Strip u Srbiji 1935-1941”
U Politici je tada počelo objavljivanje epizode „Miki Maus i njegov dvojnik” U njoj glavni junak odlazi u kraljevstvo Medioka i privremeno zamenjuje tamošnjeg princa Mihaila, na koga liči Međutim, kako lažnom princu skoči popularnost, njegov stric i regent naređuje saradnicima da huškaju narod protiv njega
- Da bismo uspeli, vojska mora da bude na našoj strani Recite svim mojim pristalicama da budu spremni, sutra ćemo izvršiti udar - poručio je stric u kaišu objavljenom 28 novembra 1937
I to je bila kap koja je prelila čašu Naime, tih dana se po Beogradu govorilo da knez Pavle Karađorđević, regent kralja Petra II, planira da izvede državni udar i bratanca skine sa trona I cenzor je jednostavno rešio da strip ne izađe sledećih pet dana, a da se nakon toga pojavi nekoliko kaiševa koji će samo na brzinu završiti priču
Imperijalizam
Ovaj antidržavni rad Mikija Mausa, ipak, nije bio cenjen u vreme Josipa Broza Tita U prvo vreme upravo su Dizni, dokazani antikomunista, i njegovi junaci bili na udaru kao simboli potrošačkog društva i imperijalističke ideologije Međutim, samo šest godina posle rata vratili su se u novine
U jednom trenutku došao je red da se ponovo u novinama pojave „Miki i njegov dvojnik” Ovog puta bilo je to u Politikinom zabavniku 1953 Naravno ni tad nije prošlo bez cenzora Umesto da sačeka povratak Mihaila, Miki ovoga puta abdicira i ukida monarhiju I na samom kraju epizode, Mihailu šalje telegram:
- „Kralju” Mihajlu, Medioka Ja odoh Stop Ako nekoga baš moraš da pogubiš, biraj između svojih ministara Stop Miki P S Kada te najure, nemoj se čuditi, jer nijedan kralj nikada ništa nije dobro učinio
NIJEDAN KRALJ NIŠTA NIJE DOBRO UČINIO
Dok cenzori 1937 samo zabranjuju štampanje kaiševa stripa „Miki i njegov dvojnik”, komunisti menjaju kraj priče Miki ovoga puta abdicira i ukida monarhiju i šalje telegram:- „Kralju” Mihajlu, Medioka Ja odoh Stop Ako nekoga baš moraš da pogubiš, biraj između svojih ministara Stop Miki P S Kada te najure, nemoj se čuditi, jer nijedan kralj nikad ništa nije dobro učinio
APSURDNO SAVRŠENI
Generacije dečaka naučile su slova prateći avanture preterano, čak apsurdno savršenih junaka - Veliki Blek, na primer, nabildovani je traper koji je 18 godina proveo u tamnici i godinama bio pirat, ali je stigao da se toliko obrazuje da je s Volterom vodio filozofske rasprave na francuskom dvoru
POZAJMICE
Ideju o čoveku koji primitivne narode pomoću izvesnih trikova uverava da je besmrtno biće uzeli su iz priče o prvom kostimiranom strip heroju Fantomu Čak i nadimak je njim inspirisan - Zagor je Duh sa Sekirom, dok je Fantom Duh koji Hoda Naravno, strip Lija Folka nije jedino delo koje su Boneli i Feri iskopirali - kretanje pomoću lijana i ratni poklič „gospodar Darkvuda” preuzeo je iz stripa o Tarzanu, gospodaru džungle
NAUČIO DA LETI POSLE PET GODINA
Iako Supermen nije leteo tokom prve četiri godine, sam strip je uzleteo kao nijedan drugi u popularnoj kulturi
Tko leti
I danas većina pamti rečenice poput „Ako kaniš pobjediti, ne smiješ izgubiti”, „Bolje živjeti sto godina kao milijunaš nego sedam dana u bijedi”, „Tko leti - vrijedi Tko vrijedi - leti Tko ne leti - ne vrijedi”
Autor: Andrija Ivanović
