Izvor: Politika, 23.Avg.2011, 23:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neočekivani novi zahtevi Merkelove

Vladimir Todorić: Normalizacija osnosa u stvari, predstavlja prepuštanje carine i policije Prištini; Sonja Liht: Ovi uslovi su neočekivani u vremenskom smislu; Predrag Simić: Sever Kosova će na kraju najverovatnije imati status kakav je napisao Ahtisari; Ognjen Pribićević: Srbiji predstoji jako težak period u kome će biti potrebno mnogo dipplomatske veštine

Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht ocenila je juče da novi uslovi koje je nemačka kancelarka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Angela Merkel ispostavila u Beogradu povodom Kosova nisu bili očekivani.

Komentarišući zahtev Merkelove da je za dobijanje statusa kandidata neophodno ne samo da Srbija nastavi dijalog sa Prištinom već i da Euleks dobije mogućnost delovanja na celoj teritoriji Kosova i da se krene ka ukidanju paralelnih institucija, Lihtova je rekla da se do danas očekivalo da novih uslova neće biti.

Ovi uslovi su neočekivani u vremenskom smislu, jer je do sada bilo očigledno da za kandidaturu neće biti više nikakvih uslovljavanja već isključivo nastavak dijaloga sa Prištinom, rekla je Lihtova za Tanjug.

Po njenom mišljenju, zahtevi Evrope se iskazuju sve konkretnije, pa je za Srbiju najbolje da dijalog, koji će biti nastavljen 2. septembra u Briselu, ima što konkretnije rezultate. „Protokom vremena stvari postaju složenije. Moguće je da bismo danas bili u boljoj situaciji da je dogovor oko carinskih pečata postignut pre nemilih događaja na Kosovu”, istakla je Liht.

Ona je dodala da je dobro što je Merkelova osudila jednostranu akciju prištinskih vlasti na severu Kosova.

Dobro je što je poruka makar delimično izbalansirana, dodala je Sonja Liht, koja ne očekuje da će se nakon novih zahteva pozicija Srbije na evropskom putu promeniti.

Očekujem da će mišljenje Evropske komisije, kada je u pitanju status kandidata, biti pozitivno, zaključila je Liht.

Zahtev koji je izrekla Merkelova da se moraju ukinuti paralelne strukture na severu Kosova odnosi se, pre svega, na ljude koji na Kosovu primaju platu iz Beograda i koji rade u Beogradu, a pogotovo na one za koje se veruju da rade za bezbednosne strukture Srbije, kaže dr Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka. On ističe da takav zahtev već duže vreme stiže iz Vašingtona i da je on bio i glavni uzrok sukoba na severu KiM.

Prema njegovim rečima sever Kosova će na kraju najverovatnije imati status kakav je još pre nekoliko godina napisao Ahtisari, a to je neka vrsta autonomije. Sigurno je, kako kaže, da se sever KiM neće zvati entitet i da ne može ni biti entitet jer je položaj Srba na Kosovu daleko od položaja Srba u BiH pošto su Srbi u BiH dobili rat. Po svemu sudeći, postojaće određene paralelne strukture, odnosno veze između Beograda i Srba na severu kada je u pitanju obrazovanje ili one oblasti o kojima govori Ahtisarijev plan. Zemlje kvinte su, kaže, prihvatile Ahtisarijev plan i one žele sada da ga sprovedu.

Slabljenje EU tokom ekonomske krize najviše je politički osnažilo Nemačku kao trenutno jedinu funkcionalnu ekonomiju i zbog toga se ona oseća sposobnom da preuzme odgovornost da samostalno istupa u ime EU o pitanju Kosova, ocenjuje Vladimir Todorić, direktor Centra za novu politiku. Saglasnost oko toga je, kako kaže, postignuta sa SAD. Zahtevi da se normalizuju odnosi sa Kosovom su, prema njegovim rečima, samo jedan simpatični eufemizam za promenu realnosti na severu Kosova. Normalizacija, u stvari, predstavlja prepuštanje carine i policije Prištini što će, smatra Todorić, sve više uticati na zaoštravanje odnosa između Srbije i kosovskih Srba.

Prema njegovim rečima Srbija može da izabere da li će da prihvati razgovore o Ahtisarijevom plus paketu, odnosno postepenom uvođenju prištinskih institucija na sever Kosova, koje bi postojale paralelno sa srpskim institucijama, ili će i dalje biti u jednoj pasivnoj defanzivnoj situaciji odbijajući neke predloge Nemačke i drugih u EU. Iza nemačke poruke da je podela neprihvatljiva i da ona ne može biti rešenje krije se poruka da se može razgovarati o drugim stvarima koji nisu de jure podela. Beograd, kako ističe Todorić, mora da nađe modus da sačuva svoje prisustvo, ali i da shvati da je neizbežno određeno prisustvo Prištine na severu.

Glavna poruka je sam njen dolazak u Beograd i to što je rekla da Srbija što pre treba da bude u EU, ocenjuje Ognjen Pribićević, viši naučni saradnik Instituta društvenih nauka. Zahtev da se ukinu paralelne strukture na severu Kosova je u skladu sa odlukom Nemačke da prizna nezavisno Kosovo u njegovim administrativnim granicama. Srbija je, naravno, ponovila da ona ne može da ide ispod svojih crvenih linija, odnosno da ne može da prizna nezavisnost Kosova.

To, kako kaže, znači da u narednom periodu moraju da se reše pitanja koja se odnose na sever Kosova. Prema njegovim rečima postoji neki diplomatski prostor da se to ipak reši, ali je sigurno da Srbiji predstoji jako težak period u kome će biti potrebno mnogo diplomatske veštine i pameti da se iznađe rešenje koje bi zadovoljilo i Beograd i Brisel. On kaže da će se na Srbiju vršiti veliki pritisak, ali je uveren i da u Briselu shvataju da EU ne može biti celovita bez ulaska Srbije i da bi zaustavljanje procesa evrointegracija Srbije imalo teške posledice po čitav region.

J. Cerovina

------------------------------------------------------------------------------------

Petrović: Jasna poruka o ukidanju paralelnih institucija

Priština – Zamenik premijera i ministar lokalne samouprave Kosova Slobodan Petrović izjavio je da je poruka nemačke kancelarke Angele Merkel o ukidanju paralelnih struktura vlasti na severu Kosova u interesu građana.

On je za Tanjug kazao i da to nije ništa novo u stavovima Zapada kad je reč o problemima koji postoje između Beograda i Prištine.„Država Srbija treba da ima svoje interese, a među njima je jedan od najvećih da što pre pristupi Evropskoj uniji. Siguran sam zato da će nosioci vlasti u Srbiji prepoznati da im je na tom putu važan posao upravo ukidanje paralelnih struktura vlasti na severu”, kazao je Petrović.

On je dodao da ono što je funkcionalno treba podržati, ali da nešto što ne funkcioniše – ne treba održavati na silu. „Konkretno na Kosovu je na delu jedna nova realnost koja jednostavno ne poznaje dve vlasti. Ne mislim ovde na institucije lokalne samouprave, već na sisteme kakvi su zdravstvo i obrazovanje, koje finansira država Srbija, a koriste ih svi građani na Kosovu, dakle ne samo Srbi. Njih treba izdvojiti iz paralelizma i ojačati ih i to treba da bude interes države Srbije”, smatra Petrović.

-----------------------------------------------------------

SNS: po­se­ta Mer­ke­lo­ve bi­će pro­ćer­da­na

Srp­ska na­pred­na stran­ka sma­tra da će po­se­ta ne­mač­ke kan­ce­lar­ke An­ge­le Mer­kel Be­o­gra­du u eko­nom­skom smi­slu bi­ti pro­ćer­da­na, jer s „ko­rum­pi­ra­nom i ne­e­fi­ka­snom vla­šću u Be­o­gra­du ni­su mo­gu­ći do­bri od­no­si”, iz­ja­vi­la je ju­če čla­ni­ca pred­sed­ni­štva SNS-a Zo­ra­na Mi­haj­lo­vić. „SNS obe­ća­va da će ka­da do­đe na vlast iz­voz Sr­bi­je u Ne­mač­ku bi­ti iz­nad tri mi­li­jar­de evra go­di­šnje, a ne is­pod dve mi­li­jar­de kao što je da­nas”, re­kla je ona na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re.

Zo­ra­na Mi­haj­lo­vić je do­da­la da zbog ko­rum­pi­ra­no­sti i ne­e­fi­ka­sno­sti vla­sti u Sr­bi­ji ne mo­že bi­ti ostva­re­na do­bra sa­rad­nja sa su­sed­nim dr­ža­va­ma.

Be­ta

---------------------------------------------------------------------------------------

Euleks identifikovao osumnjičene za incidente

Priština – Portparol Euleksa Kai Miler-Berner potvrdio je juče za Tanjug da je Euleks identifikovao osumnjičene za ubistvo jednog pripadnika specijalnih jedinica kosovske policije i paljenje punkta kod Jarinja.

„Identifikovali smo osumnjičene, ali zbog istrage koja je u toku ne možemo izneti detalje o njihovom identitetu”, rekao je on, a prenosi Tanjug.

Miler-Berner je ukazao da je istraga u toku, a da bi hapšenje trebalo da bude stvar policije.

Euleks je uspeo da identifikuje i da prikupi dokaze za glavne osumnjičene u dva najveća incidenta koja su sledila nakon slanja specijalnih jedinica kosovske policije na prelaze kod Jarinja i Brnjaka u noći 25. jula.

Tužioci imaju dokaze kako za osumnjičene za ubistvo policajca Envera Zumberija, tako i za paljenje punkta kod Jarinja, naveo je Miler-Berner.

objavljeno: 24.08.2011.

Nastavak na Politika...