Izvor: Kurir, 23.Jan.2011, 09:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PIJAN KO KOJOT
Beograde, laku noć! Simpatisali Kojota ili ne, svakako mu moramo čestitati na učlanjenje u klub odvaljenih zvezda, u kojem ga već čekaju Aca Lukas, Viktorija, Toma, Džim Morison, Dženis Džoplin, Kurt Kobejn, Marlon Brando, Ejmi Vajnhaus, Zoran
Beograde, laku noć!
Televizija Studio B. Pohvale gradskoj upravi, zastrašujuće inteligentni filmovi, španske serije koje nikako da dosegnu popularnost „Seranovih“, duhovni Velja s „Nivoa 23“ (aha, mhm, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << aha, aha...), snajke iz „Beograde, dobro jutro“, robot-voditelj Jugoslav, vaspitana Irena i uvaženi gosti u „Beograde, dobar dan“.
Pa lament staaarih uglednih Beograđana nad prošlošću (kada se znao neki red i kada im je deda još držao pola Beograda sa sve slugama i robovima), zatim sveznajući pravoslavni superpsihijatar i stalni gost emisije „Agape“ Vladeta Jerotić, kuhinjski vicevi Mikija iz „Velikog brata“ i, naravno, noćni program „Još uvek budni sa Ivon“.
A onda se jedne noći kao gost pojavio vođa poznatog rege i hardkor sastava Eyesburn Nemanja Kojić, poznatiji i kao Hornsman Kojot. Ovo gostovanje beše tako upečatljivo da i nakon nekoliko nedelja vrtoglavo raste poseta i komentarisanje ovog snimka na Jutjubu.
Čim je kamera registrovala ležerno presavijenog Kojota, videlo se da je u prazničnom, nešto podgrejanijem, fiju-fić stanju. A i beše kasno, nekih jedan posle ponoći. Napolju pet ispod nule - a kad upeku reflektori u studiju, bude i plus četrdeset, da se onesvestiš. Uz to čovek još i vegan, verovatno mu i pritisak malčice pao.
Tokom predugih pauza i borbe s posrnulim jezikom, jadni muzičar je pokušavao najiskrenije i bez uobičajenih televizijskih prenemaganja da najavi ono zbog čega je došao: „Niko nikog neće uveseljavati... Sve što ćemo im pružiti je stvarnost. Ja ne mogu da lažem. Stvarnost je takva kakva jeste. Znači, nije dobra...“
„Da li je stvarnost dobra?“, pokušao je da dozove u pomoć voditeljku. Ali mu je Ivon jasno stavila do znanja da ne namerava da napusti sigurnu poziciju voditelja koji pita, a ne odgovara. Pa još i ako treba prekinuti širenje optimizma i kritikovati stvarnost... Svestan svog stanja, Nemanja je pozvao na razumevanje: „Svako u životu prolazi... kroz određene... faze... i muke... I ja sam trenutno u groznoj fazi.“
Ali, sudeći po komentarima na Jutjubu i Fejsbuku, malo ko je imao razumevanja i propustio priliku da mu se naruga. Što je najlicemernije, većina tih ismevača je od onih koji se često najstrasnije hvališu kako su se sinoć olešili. Ti brojni stručnjaci su precizno znali šta je Kojot duvao, lizao ili šmrkao, iako vele da u životu nikada džoint nisu videli.
A i kako da se čovek ne smori od svega? Gde su sada oni koji su dizali u nebesa Nemanju i njegov bend kada im je pred petooktobarske promene trebala himna kakva je bila energična verzija Haustorove „Izađi i bori se“, koju je širom Srbije izvodio Eyesburn? Tada je B92, uz organizacije za vabljenje mladih na izbore, Otpor i DOS, znao da ih iskoristi, a kad im više nisu bili potrebni, samo su ih ispljunuli.
I uostalom, kakva je to licemerna kontradiktornost naših televizija? Vaspitavani smo da su Gidra i prijatelj u „Kakav deda, takav unuk“, koji odvaljeni jure kroz Mostarsku petlju na kolicima prepunih gajbi piva, najveći carevi. Decenijama su nam Paja i Jare, koji se oleše toliko da izgube moć govora pa sednu da voze kamion šestoton, predstavljali nešto pohvalno i kul. A kad živ čovek potegne malo da smiri tremu pred kamerama, odmah ga sahranimo.
Simpatisali Kojota ili ne, svakako mu moramo čestitati na učlanjenje u klub odvaljenih zvezda, u kojem ga već čekaju Aca Lukas, Viktorija, Toma, Džim Morison, Dženis Džoplin, Kurt Kobejn, Marlon Brando, Ejmi Vajnhaus, Zoran Radmilović, Klovn Krasti...
