Izvor: Radio 021, 12.Dec.2014, 11:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto statističari za broj dece pitaju samo žene?
Svaki drugi muškarac na pragu tridesetih u Srbiji nije u braku.
Poslednji popis stanovništva pokazao je da je svega 45,8 odsto beogradskih muškaraca od 30 do 34 godine izašlo pred matičara, kao i da u Beogradu, u kategoriji od 30 do 39 godina, živi čak 6.026 žena više od muškaraca.
Zanimljivo je da naši statističari ne raspolažu podatkom koliko muškaraca u Srbiji ima dete, jer se prilikom popisa stanovništva za broj dece pita samo majka. Da li naši popisivači >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << veruju da nijedan muškarac ne može sa sigurnošću da kaže koliko ima dece, tek od 1948. godine ne sprovodi se statistika koja bi nam dala odgovor na pitanje koliko dece imaju muškarci u Srbiji.
Biljana Stanković, istraživač na Institutu društvenih nauka, kaže da najveći broj muškaraca koji nosi burmu živi u regionu Šumadije i zapadne Srbije, za njima slede muškarci iz južne i istočne Srbije, pa Vojvodine. Prosečan muškarac u Srbiji na "ludi kamen" staje u 33. godini.
– Podaci izvedeni iz poslednjeg popisa stanovništva svedoče da raste broj muškaraca od 30 do 35 godine koji nisu u braku – pre deset godina čak 64 odsto muškarca te starosne dobi u Srbiji nosilo je burmu, a 2011. godine tek svaki drugi muškarac. Između redova mi zapravo čitamo podatak da srpski muškarci sve kasnije stupaju u brak, jer statistika pokazuje da je već u sledećoj starosnoj grupi (od 35 do 39 godine) čak 64 odsto muškaraca izašlo pred matičara, odnosno da je 75 odsto pedesetogodišnjaka u braku – objašnjava Biljana Stanković.
Normalno da "dete" od 30 godina i dalje živi u porodičnom domu
Duško Radović je tvrdio da je za "ljubav dovoljna ona lepa i slatka glupost, a za brak se traži ona odvratna i surova pamet", a Biljana Stanković kaže da se brakovi ranije i više sklapaju u tradicionalnim i patrijarhalnim sredinama. Psiholog Ana Radovanović, međutim, skreće pažnju na činjenicu da je zaštitni znak naše patrijarhalne kulture – prolongirana adolescencija, zbog čega se u Srbiji smatra potpuno normalnim da "dete" od 30 godina i dalje živi u porodičnom domu.
– Takođe se smatra normalnim da dete u proseku studira osam godina (tek svaka deseta osoba diplomira u roku), da živi od roditeljskog džeparca i u četvrtoj deceniji života i da se nakon venčanja vraća u svoju momačku ili devojačku sobicu i u njoj gaji naslednika. I dok se žensko dete nakon tridesete godine diskretno podseća da je "došlo vreme za udaju", tek kada muško dete napuni četrdeset, porodica stidljivo počinje da traži naslednika. U generaciji naših roditelja brakovi su se sklapali odmah nakon vojske koja je za većinu muškaraca bila svojevrsna škola života i koja ih je, u simboličkom smislu, uvodila u svet odraslih. U međuvremenu vojska je ukinuta, a prosečni muškarac danas stupa u brak u 33. godini – kaže Ana Radovanović.
Ona se ipak slaže sa tezom da ni muškarcima nije lako – bez obzira na emancipaciju žena, od njih se i dalje očekuje da obezbede krov nad glavom i egzistenciju za porodicu – zbog toga veliki broj muškaraca odlaže kupovinu burmi dok se ne "skući" i ne nađe dobar posao.
– Sa jedne strane imamo objektivno loše stanje u državi i statistiku koja svedoči da je svaka druga mlada osoba nezaposlena, a tek svaka deseta stambeno zbrinuta, a sa druge postoji nešto što se u psihologiji naziva "sekundarna dobit" od neke situacije. A to konkretno znači da su nezrelim muškarcima objektivno teške životne okolnosti sjajan alibi za odlaganje braka i roditeljstva. Treba reći da je priroda na strani muškarca – njima ne kuca "biološki sat" i nemaju potrebu da žure sa reprodukcijom – zaključuje Ana Radovanović.
