Izvor: Politika, 04.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za radost i porodičnu sreću
Božić je jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Slavi se u čast rođenja Isusa Hrista i simbolizuje svetlost, radost rađanja i obnavljanja života. Na Nikejskom saboru, 336. godine, Hrišćanska crkva je prihvatila da se Božić slavi 25. decembra. Posle raskola, Pravoslavna crkva ga obeležava 7. januara, po julijanskom kalendaru. Bugari, Rumuni i Grci, iako pravoslavci, slave ga 25. decembra po reformisanom julijanskom kalendaru. Postoji mišljenje da Božić pada baš na taj datum jer >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se tada u još paganskom Rimu slavilo rođenje boga Sunca Sola, pa je crkva, u želji da potisne taj praznik, počela slaviti rođenje Isusa Hrista.
Kod Srba Božić je takođe veoma važan praznik, koji se obeležava uz mnoštvo običaja i tradicionalnih obreda. "Prihvatanjem hrišćanstva, Srbi su počeli slaviti Božić unoseći različite elemente starobalkanskih i staroslovenskih verovanja i običaja. Pravoslavna crkva se nije bunila protiv toga, već je nastojala da te narodne obrede poveže sa Isusom Hristom i njegovim rođenjem", kaže etnolog Vesna Marjanović. "Božić je kod Srba bio u važnoj relaciji sa kultom predaka, kultom mrtvih. Po verovanjima, smatralo se da je uoči božićnih praznika čitava porodica na okupu, uključujući i mrtve. Takođe, ovaj praznik je predstavljao početak nove agrarne godine i poziv prirodi na buđenje."
Badnji dan i Badnje veče, koji prethode Božiću, takođe su puni rituala i simbolike. Sam izraz potiče od staroslovenskog glagola bad – bdeti, jer se tog dana bdelo u iščekivanju Hristovog rođenja. U rano jutro na Badnji dan domaćin kreće u šumu da donese badnjak. To je obično mlado hrastovo ili cerovo drvo. Kad odabere drvo domaćin se okrene ka istoku i tri puta se prekrsti, a zatim ga seče. Ono mora biti posečeno sa tri jaka udarca. Domaćin zatim badnjak stavlja uspravno uz kuću, gde stoji do večeri. U hrišćanskom verovanju on simbolizuje drvo kojim je Josif založio vatru u pećini u kojoj se Isus rodio. Na Badnji dan negde se peče pečenica, obično prase. Ovaj običaj vuče korene iz vremena mnogoboštva kao prinošenje žrtve bogu. Takođe, toga dana žene spremaju ručak za sutrašnju božićnu trpezu.
Na Badnje veče domaćin unosi badnjak u kuću, stupajući desnom nogom preko praga i pozdravlja ukućane rečima: "Dobro veče! Čestit Božić, Badnje veče!", na šta mu oni odgovaraju posipajući ga pšenicom: "Dobro veče! Čestiti vi i vaš badnjak!" Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto toga više nema, stavlja se na istočni zid stana ili kuće. Pored badnjaka u kuću se unosi i slama. Onaj koji je nosi obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a deca idu za njim pijučući kao pilići. Slama se na kraju posipa po podu. Ona simbolizuje slamu u pećini u kojoj se Isus rodio. Zatim se pristupa svečanoj badnjoj večeri. Ona je obavezno posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba, a jedu se i orasi, suve šljive i med.
Na Božić, još pre izlaska sunca, odlazilo se po takozvanu nenačetu vodu. "Od te vode, kojoj su se pripisivala magijska i isceliteljska svojstva, prvo se odlivalo za mešenje česnice, a zatim bi se svi ukućani umivali njome", kaže Vesna Marjanović. Po pravilu, devojke zahvataju vodu i svako daruje devojku koja ih poliva. Nad ovom vodom se moli domaćin za zdravlje porodice, a devojka koja nosi vodu moli se da u njoj vidi momka za koga će se udati. Česnica je važan obredni kolač. Pravi se od belog brašna, sa vodom i mašću, bez kvasca. Njen naziv potiče od reči "čest", "deo", "sreća", jer se lomi na delove, prema broju ukućana. Onaj ko dobije deo u kome je novčić, prema verovanju, biće srećan cele godine.
Jedan od najlepših božićnih običaja jeste miroboženje s težnjom da se stvori prijateljska i ugodna atmosfera, pa se pri susretu ljudi pozdravljaju sa: "Mir božji, Hristos se rodi!" i "Vaistinu se rodi".
Rano pre podne, na dan Božića, u kuću dolazi specijalni gost, koji se obično pozove, a može biti i slučajni namernik i zove se položajnik. "U većini krajeva to je mlad muškarac, pun vrlina. On ima posebnu ulogu i tretman. Po dolasku, on bi džarao vatru govoreći zdravicu: 'Koliko varnica, toliko srećica, koliko varnica, toliko parica...'. Domaćica bi ga posipala kukuruzom i darivala poklonima (košulja, kolač...)", dodaje Vesna Marjanović. U vreme predviđeno za božićni ručak, cela porodica treba da je na okupu. Pre iznošenja jela domaćica bi kadila trpezu, jelo i sve prostorije u kući, kao zaštitu od zlih sila.
Božić se danas, u gradskim sredinama obeležava na nešto drugačiji način iz praktičnih razloga. Umesto da se seče u šumi, badnjak se kupuje na pijaci, ne spaljuje se na ognjištu, već se jednostavno drži u kući ili kolektivno pali ispred crkve. Mnogi tradicionalni običaji se više ne primenjuju, ali Božić je sačuvao svoju osnovnu poentu – slavljenje života, mira i porodičnog sklada.
[objavljeno: ]
