Izvor: Dzungla.org, 30.Jul.2013, 15:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ritam dnevnog biočasovnika
Drevna kineska medicina, svoje učenje, već hiljadama godina, temelji na hronobiološkim pravilima koja se sve više primenjuju i na Zapadu. Fiziološke funkcije našeg organizma tokom 24 sata menjaju se u zavisnosti od bioritma koji se svakodnevno ponavlja po ustaljenom časovniku. Ukoliko poštujemo ovaj biološki sat, možemo da utvrdimo kada smo najspremniji za posao, a kada za san, kao i kada je naš imunološki sistem najslabiji, koje je najbolje vreme za rekreaciju, kada treba da >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << uzimamo lekove kako bi njihov efekat bio najoptimalniji itd. Dnevni ritam kod čoveka je urođen, genetski fiksiran, tvrde nemački naučnici, što je i dokazano testiranjem dobrovoljaca koji su mesec dana bili potpuno izolovani u prostorijama bez prozora, sata, televizora, radija, novina, interneta, mobilnih telefona. Za vreme tog eksperimenta kod njih su registrovani, u uobičajenom ritmu, periodi sna i budnog stanja. Međutim, dnevni bioritam je produžen na 25,7 sati, što znači da 24 sata najverovatnije nisu idealna biološka vrednost dnevnog bioritma. Glavni krivac za ovo pomeranje je uticaj Zemljine rotacije, smatraju naučnici. Povećan interes za 24-časovne bioritmove pojavio se sa intenzivnim istraživanjima koje je pokrenula NASA, američka agencija za kosmičke letove. Astraonauti su u svojim letelicama obilazili Zemlju za oko 90 minuta, što znači da su oni u tom periodu doživeli i dan i noć. Zbog toga hronomedicina počinje da dobija sve veći značaj, kao i hronofarmakologija, jer je utvrđeno da isti lek ima sasvim drugačije dejstvo u različitim periodima dana s obzirom na dnevni biočasovnik. Naš bioritam reguliše jedna ćelijska grupacija u mozgu, nukleus suprahiazmatikus, koja predstavlja deo međumozga i nalazi se blizu mesta gde se ukrštaju oba očna živca, pa tako registruju koliki je intenzitet svetla ili mraka izvan našeg tela. Ove informacije iz naše okoline obrađuju se u tom ćelijskom međukompleksu i predaju epifizi, žlezdi udaljenoj nekoliko centimetara od te grupacije ćelija, koju neki nazivaju „treće oko“. Ova žlezda reaguje lučenjem hormona melatonina. Zbog toga nukleus suprahiazmatikus neki nazivaju „unutrašnjim satom“, a melatonin njegovom „kazaljkom“. Kada je dan lep i sunčan, osećamo se prijatnije i veseliji smo, a za fiziološke promene koje se tada događaju u našem telu zadužen je serotonin, neurotransmiter čije stvaranje stimuliše sunčeva svetlost. Kada ga u našem telu ima više, bolje smo raspoloženi, imamo bolji apetit, manje smo nervozni i skloni depresivnim raspoloženjima, pa čak i bolje pamtimo. Tokom dana kada je svetlo, lučenje melatonina je vrlo malo, a povećava se u toku mračnog perioda, odnosno noću. Tako je u periodu od 19 do 22 sata uočen znatan porast ovog hormona u krvi, a maksimum dostiže između jedan i tri sata posle ponoći. Utičući potom na osovinu hipotalamus-hipofiza, melatonin izaziva promene u metabolizmu, a deluje na imunološki sistem kao i na endokrina zbivanja, posebno seksualnost. Hipotalamus šalje impulse koji su usmereni ka vegetativnom nervnom sistemu. On se sastoji iz dva dela, nervusa simpatikusa i nervusa parasimpatikusa. Prvi aktivira sve organe, krvne sudove, creva, bronhije, dok drugi uglavnom smiruje funkcije organa i tako im omogućava da se oporave i odmore. Međusobna saradnja ova dva dela vegetativnog nervnog sistema omogućava nam normalan život, tvrde naučnici. Tokom dana dominira nervus simpatikus, a preko noći nervus parasimpatikus. Pošto naše telo nije motor koji može da radi beskrajno mnogo sati, ono će ostati zdravo samo ako se vreme rada i opterećenja smenjuje sa satima odmora i oporavka. U toku noći koža se najbolje obnavlja jer se njene ćelije intenzivno dele, pa zbog toga i rane najbrže zarastaju noću. Stručnjaci zato i preporučuju da se lekovi za kožna oboljenja i kreme za negu lica i tela nanose uveče, jer je njihovo delovanje tada najoptimalnije. Zato kozmetičari i stručnjaci zaduženi za brigu o lepoti i mladalačkom izgledu, uvek ističu da je i pored najbolje nege, san najbolji prijatelj naše kože. U skladu sa našim prirodnim ritmom i „biološkim satom“ razvila se i hronofarmakologija, a poznavaoci tvrde da postoje idealna doba dana za lečenje svake bolesti i uzimanje određenih lekova. Organizam najbolje apsorbuje vitamine do četiri sata po podne, sa izuzetkom vitamina C koji je najbolje uzimati ujutru. Ako se vitamin uzima preventivno, radi sprečavanja taloženja trombocita u krvnim sudovima, onda se po biočasovniku njegova upotreba preporučuje ujutru, jer je nivo faktora zgušnjavanja krvi tada najveći.Pri tome, ne treba brinuti da će on oštetiti sluzokožu želuca, jer su lekovi ove vrste obavijeni posebnim filmom koji to sprečava. Minerale i oligoelemente, takođe, treba uzimati u prepodnevnim satima. Enzimi se uzimaju uz jelo radi boljeg varenja, a aminokiseline pre podne, osim arginina koji reguliše hormon rasta. Anestezija će najbolje delovati popodne, pa kod zubara ne zakazujte pre 16 časova. Veče je dobar trenutak da unesete magnezijum i cink a i antihistaminici se uzimaju uveče. I određene vrste namirnica poželjno je konzumirati u različita doba dana. Najbolje je jesti što više sirovog povrća, a idealan obrok je pileće belo meso na žaru, uz salatu i neko varivo. Između obroka mora da prođe oko četiri časa. OpširnijeVečernje Novosti
