Izvor: Politika, 28.Feb.2013, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi ilegalci proterani iz Rusije
Jedna grupa radnika deportovana posle trodnevnog pritvora, jer nisu imali radne vize, druga grupa još u zatvoru u Krasnodaru
Čačak – Verujući obećanjima da će na gradilištu u Sočiju zarađivati od pet do sedam dolara na sat, radnici iz Srbije našli su se najpre u zatvoru budućeg olimpijskog grada, a zatimsu bili i deportovani iz Ruske Federacije. Posle rđavog iskustva, 55 radnika iz Čačka, Požege, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Loznice, Smedereva, Kraljeva, Knjaževca i Medveđe okupilo se juče u Čačku gde su angažovali advokata Milana D. Stanojevića da pokrene postupak za zaštitu njihovih prava.
– Višem tužilaštvu podneli smo prijavu protiv tri osobe, tereteći ih za prevaru i trgovinu ljudima – rekao je Stanojević juče po podne, ali nije želeo da navede imena osoba obuhvaćenih prijavom.
U grupi prevarenih građevinaca obreo se i Dragan Milošević (51) iz Knjaževca, uprkos činjenici da je u Rusiji radio već tri i po godine, pa poznaje prilike i propise.
– Znao sam da se sa turističkom vizom može ostati samo 30 dana, ali su nas organizatori odlaska ubedili da će nam oni srediti radne vize. Međutim, od toga nije bilo ništa i proveli smo se kao niko naš – kaže Milošević za „Politiku”.
On nam je predočio izjavu dobijenu pred polazak, za koju kaže da je jedini ugovor koji su od poslodavaca dobili. Iz tog dokumenta vidi se da će raditi za preduzeće „Novi gorod” iz Sočija, po preporuci firme SZR „S&B” iz Novog Sada koju zastupa Radojica Pejović, a da je o uslovima rada informisan od agencije „Rad” iz Šapca, koju zastupa Stana Jokanović.
– U Soči sam došao 26. oktobra prošle godine i još na železničkoj stanici ćerka Stane Jokanović uzela mi je 100 evra za papire, a Radojica Pejović još 100 evra od prve plate, takođe za sređivanje vize koju nikad nismo dobili. Još tada sam im rekao da u Rusiji bez radne vize mogu da ostanem samo 30 dana a oni su mi obećali da će sve da bude u redu. Prevaren sam i za zaradu jer sam, kao vođa mašinskog dela na gradilištu u Adleru, predgrađu Sočija, umesto obećanih sedam dobio manje od pet dolara po satu, uz stalna obrazloženja da smo podbacili sa učinkom.
Milošević ističe da su organizatorima posla predali svoje pasoše i oni su ispečatirani sa navodnim vizama ali se ubrzo, u ruskoj policiji, pokazalo da su ti štambilji lažni.
– Početkom februara rečeno nam je da samo na kratko izađemo iz Rusije u Abhaziju, pošto tu postoji granica, pa da se odmah vratimo, i tada su nas ruske vlasti uhapsile. U zatvoru na granici bili smo dan i noć, zatim smo vraćeni u Adler gde smo, takođe u zatvoru, proveli tri dana, na pirinču i kuvanoj pšenici. Tu smo osuđeni na novčanu kaznu od 2.000 rubalja ili oko 50 evra, u pasoše nam je upisana zabrana ulaska u Rusku Federaciju u trajanju od pet godina i zatim smo, 15. februara, deportovani u Srbiju.
Milošević opisuje da je sve vreme ove radne turneje bio na ivici izdržljivosti, i da takvo poniženje u životu nije doživeo. On kaže da je za 858 sati rada, umesto zasluženih 129.000, dobio samo 80.400 rubalja, i računa da mu je zakinuto oko 50.000 rublja ili 1.300 evra.
– Koliko je meni poznato, jedna grupa naših radnika, takođe zbog problema sa papirima, još je u zatvoru u Krasnodaru, a čuo sam da su pritvoreni čak 25. decembra prošle godine. To pričaju ljudi iz njihove grupe koji su u međuvremenu deportovani kao i mi.
Ovaj majstor iz Knjaževca tvrdi da postoji sasvim jednostavno objašnjenje za sve pomenute radničke nevolje:
– Organizatori posla mogli su lako da dobiju radne vize za nas u trajanju od 11 meseci, ali za to je potrebno ruskoj državi platiti 1.000 dolara.
G. Otašević
objavljeno: 28.02.2013.
