Izvor: Politika, 01.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ujedinjeni glas
Ako nam je svima muka od sabiranja i oduzimanja, udruživanja i razdruživanja da bi se nekako prevalila polovina, nije loše podsetiti se kako to izgleda na Kubi. Na karipskom jednopartijskom ostrvu sve dileme i sumnje uprte su u onih nekoliko odsto koji nedostaju do sto. A kada je o najvišem rangu reč, onda se analiziraju i decimale.
Podrazumeva se da narod zdušno podržava kurs revolucije. Na izbore za 614 delegata narodne konstitutivne skupštine izašlo je 97 odsto biračkog tela, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iako izlazak na glasanje nije obavezan. Niko ne voli da se zbog svoje apatije objašnjava sa lokalnim partijskim ćelijama. Izabrano je, kao i uvek do sada, svih 614 predloženih delegata, onoliko koliko ih se i našlo na listićima. Izborne kampanje su zabranjene. Preporuke sa vrha se prihvataju. Inicijativu da se, u znak podrške kubanskom kursu, zaokruže u jednom krugu svi kandidati prihvatilo je 91 odsto glasača. Taj veliki krug bez ikakvih mrlja zove se „ujedinjeni glas”. Ali, 3,73 odsto glasača predalo je prazan papir i jedan odsto glasova je poništen. Predsednica nacionalne izborne komisije objasnila je novinarima da su prazni listići dokaz o slobodi i demokratiji. Ne treba ih stavljati ni u kakav drugi kontekst.
Konačne rezultate izbora od 20. januara objavila je prekjuče „Granma”, zvanični organ Centralnog komiteta Komunističke partije Kube (jedina dozvoljena politička organizacija na Kubi). Tako se može videti da je 76-godišnji privremeni predsednik Raul Kastro sa 99,4 odsto glasova prešišao svog osamdesetjednogodišnjeg brata, obolelog Fidela Kastra koji je dobio 98,3 odsto glasova. Fidel i Raul reizabrani su u dve susedne izborne jedinice u njihovoj rodnoj provinciji Santjago de Kuba, na istoku zemlje. Na mnogim naslovnim stranama svetskih novina iz ovog podatka proistekao je naslov „Raul jači od Fidela”. Istog dana kada se 24. februara konstituiše skupština biće izabrani i članovi najvišeg državnog i partijskog vođstva. Neki misle da je objavljivanjem rezultata izbora i Raulove male prednosti u odnosu na obolelog brata znak da se Fidel definitivno povlači sa političke scene. Ali slično se desilo i na izborima 2005, kada su obojica dobila više od 99 odsto podrške, ali je Raul bio za koju decimalu bolji. Tada nije bilo ni reči o bolesti ili povlačenju Fidela Kastra.
No, ovakva jedinstvenost (99 odsto) moguća je još samo na izolovanom karipskom ostrvu. Nekada su se sličnim brojevima dičile zemlje istočne Evrope i Titova Jugoslavija. U međuvremenu su prihvatile, neke i teškom mukom, da su „disidenti” u svim nacijama procentualno znatno brojniji. Da se vlasti smenjuju i na izborima. I, za sada, niko ne želi da, bar kada je o izboru ličnosti i političkih opcija reč, stvori klimatske uslove u kojima se postiže podrška od 99 odsto. Decimali do sto tada postaju ključni za sudbinu poretka, pa i zemlje. A to znači da neka druga pravila diktiraju promene.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 01/02/2008]
