Izvor: Politika, 29.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traže se promotori Srbije
Zajednička država se raspala, Crnogorci su otišli i poveli kući i svoje kadrove koji su radili za pokojnu SCG – uključujući i diplomate zaslužne za međunarodnu podršku crnogorskoj nezavisnosti – a Srbija je najzad dobila prva dva nova ambasadora na upražnjenim mestima. Pavle Jevremović, koji je dugo bio šef naše misije pri EU u Briselu, sad će voditi misiju pri UN u Njujorku, a Mira Beham, doskorašnji otpravnik poslova u našoj misiji u OEBS-u u Beču, postaje ambasador.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Vladina odluka o imenovanju novih ambasadora stigla je, moglo bi se reći, ni sekund prerano, mada je ranije najavljivano da će se na postavljenja čekati do jeseni. U nekim slučajevima, možda, i ne bi bilo razloga za žurbu. Da je Srbija Švajcarska, da nije u najosetljivijoj etapi pregovora o budućem statusu svoje južne pokrajine, da nema nad glavom Damoklov mač haškog suda, da je već potpisala sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji i ušla u Partnerstvo za mir... ni (privremeno) prazne ambasadorske stolice ne bi bile problem. Ali sva ova iskušenja su tek pred nama, i jako, jako nam je potrebno da se naš glas čuje svuda u svetu, a naročito u međunarodnim organizacijama čiji stav može odlučujuće prevagnuti za ili protiv "naše stvari", kakve su UN i OEBS, i u moćnim, uticajnim zemljama poput Velike Britanije, Rusije i Italije, gde Srbija još nema ambasadore.
Prošlo je vreme kad je Beograd plaćao diplomate iz Podgorice da iz ambasada zajedničke države lobiraju za samostalnost Crne Gore i da u samom Ministarstvu spoljnih poslova SCG razmeštaju i smenjuju srpske kadrove. Sada više nema "kukavičjih jaja" u gnezdu srpske diplomatije, ali, nažalost, nema ni ambasadora u Londonu, Briselu, Rimu i Moskvi. Doskora smo toliko brinuli ko će tamo, među članicama Kontakt grupe, zastupati istinske srpske interese, sa zgražanjem prenosili pomirljive, mlake izjave crnogorskih diplomata nespremnih da se zbog Kosmeta zameraju onima od kojih očekuju podršku sopstvenoj (budućoj) državi... Zar je moguće da se, najednom, ispostavilo da nemamo koga tamo da pošaljemo, da u Srbiji nema ljudi dovoljno stručnih, sposobnih, pouzdanih i voljnih da zastupaju svoju zemlju? Šta je sa onima koji su, uprkos pohvalama, svojevremeno bili vraćeni zato što je neko drugi (manje sposoban i stručan, ali politički, partijski ili nacionalno podobniji) bio "viđen" za to mesto? Ili nam je potrebno toliko vremena da "izbrifujemo" buduće ambasadore?
Još od oktobarskog prevrata 2000. godine, govori se – često, oštro i dramatično – da Srbija mora što pre da otvori pitanje kadrovske i organizacione modernizacije svoje diplomatije. Prijatelji iz sveta takođe su nas mnogo puta upozoravali da, ako želimo međunarodnu podršku za svoje političke, ekonomske i druge ciljeve i projekte, moramo promeniti imidž Srbije. Odskora smo uposlili pametne mlade stručnjake raznih struka – političare, poslovne menadžere, umetnike – da smisle kako da predstave Srbiju kao "brend". Samo, ko će taj "brend" da promoviše u svetu?
Aleksandra Mijalković
[objavljeno: 29/07/2006]
