Izvor: Politika, 29.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski lokal
Ko ima malo želje da izvuče glavu ispod skupocenih prekrivača marki "Bitef", "Bemus", "Pozorje", "Oktobarski salon", "Belef" itd. zagledaće se u stvarnost omeđenu Kikindom, Borčom, Kosmajem, Vranjem, Valjevom, Surdulicom i tako redom, odakle sa lokalnih elektronskih medija odjekuje hit: "Moj se život umot'o u konac, ne znam draga gde ti stoji lonac". Rade Barajevac i Šemsa tresu Srbiju. Slušaoci glasaju listom za ovu jeftinu robu i žele "još", ne hajući za savete da ta roba ne valja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Jedan od "sajmova kulture" koji se kao Sajam knjiga krajem oktobra događa u Beogradu, pored eksponata iz naslova, prikazao je hiljade posetilaca, množinu "željnu kulture". Ali prema izveštajima vlasnika nekih štamparija, koje su tokom sajma radile danonoćno, najviše prodavane knjige bile su: jedna, sa tezom "osudite me i moja ideologija će biti besmrtna", "pisca iz Haga", zatim dve o ljudima sa poternice za Hag i, četvrta, borbena, "o novom kosovskom boju".
Devedesetih godina prošlog veka mediji su takođe izveštavali o desetinama hiljada posetilaca kulturnih manifestacija, posebno kad su hitovi bili Mirine i Miloševićeve "uspomene", zatim "omrznuti Vatikan", i "velika Srbija". Ako se zna šta nam se dešavalo van kulture samo u proteklih 20 godina, ispada da su Šemsa i Rade Barajevac pobedili vodeće profesore univerziteta, pisce, akademike, "latiničare" i "ćiriličare", formirajući front između obrazovanja i nevaspitanja, ali i da su pomogli jednom predsedniku vlade i njegovom ministru da tokom dočeka neke Nove godine dobiju čak i političku podršku za estetsku ideju masa, iznetu u citiranim stihovima s početka teksta.
Očekivalo bi se da rezultat potrošenih para, astronomskih honorara koje su za "festivale kulture" isplaćivali gradski centri, ministarstva, nevladine i vladine organizacije, strani donatori – bude veliki kulturni preporod i porast ugleda zemlje. A šta se dogodilo?
Oni "posetioci", posle sajmova, formirali bi svoj mentalni kapital na kioscima štampe na kojima su njihove omiljene novine objavljivale: "Muž silovao ženu na oltaru", ili "ubica Đinđića piše pesme" itd. Možda sve ovo i nije tačno, ali stvarnost, nažalost, demantuje leporeke vesti o blagotvornom uticaju "festivala" na široku populaciju. To su ipak festivali manjine koja se seti Vuka i Dositeja kada su velikima neke godišnjice, a Tesla im dođe kao odličan kamen za nabijanje lokalpatriotizma. Kako ministri prosvete da objasne đacima šta je "štrajk" i kako vlade uopšte dozvoljavaju sebi da do štrajka u obrazovanju dođe. Ta povlašćena manjina ne dozvoljava da novac ode u formiranje moćnog sistema osnovnog obrazovanja polupismenih miliona koji se godinama u migracionim kolonama, pomešani sa izbeglicama "iz velike Srbije" , kreću ka velikim gradovima, napuštajući svoja imanja. Kome od njih zaista treba takav "festival kulture", kad se iz tih redova regrutuju neuki birači, "sami protiv svih". Kod njih nema pobune. Zato je licemerno govoriti o "uspešnim kulturnim manifestacijama" koje su jednom malom sloju stvorile udoban život, koji međusobno čitaju svoje knjige, gledaju svoje festivale, dive se sami sebi. Ratovi, razaranja , kriminal, mito i mafija rezultat su višedecenijske "kulturne politike" koja se vodi u jednom zapuštenom društvu pa je na kraju ispalo da "Koza nostra" dolazi na kurs u Srbiju.
Još osamdesetih godina "poznati naučnik" iz Požarevca Rade "Gusan" pevao je u hotelu "Dunav", najvećoj muzičkoj berzi na Balkanu, "Moja tašta lupa svašta", a pesma "Al' sam blesav, al' sam blesav", uvrstila ga je u tadašnje milionere. Njegove stihove su nasledili: "Visok prozor, ja ga ponižavam, koj' ne voli, ja ga zafrkavam."
Najunosnijoj "privrednoj grani" u Srbiji, politici, potrebniji je pop iz Lipara koji je "isterao" bistu Đure Jakšića iz crkvenog dvorišta zato što je ovaj "bio alkoholičar" nego Dositej ili Vuk. Da li su sebični partijski interesi zamenili interese države pa se radije "trguje" javnim preduzećima ili brigom za Kosovo; škole, obrazovanje, javna higijena i zdravlje – kome još to treba! Kako sada na ovoj raskrsnici vratiti one silne posetioce sajmova kulture u oficijelnu "kulturnu statistiku"?
Evropu "lokal u Srbiji" ne zanima. A šta zanima nas?
Možda Šaban, najnoviji parapsihološki hit, koji, ako mu se obratite za pomoć putem SMS-a (u reklami je priložen broj telefona), "postaje član vaše porodice jer leči od psihičkih poremećaja svake vrste, razbija magiju i pomaže da postanete zdrava ličnost". Tu je i "poznata" proročica Afrodita koja svojim telefonima "opslužuje" sve iz resora Ministarstva za dijasporu, širom Evrope.
Crven tepih za spasitelje.
Dragoslav Simić,
novinar
[objavljeno: ]
