Izvor: Politika, 09.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sponzori odlaze, spas u navijačima
Kriza najviše pogodila klubove i lige čiji su vodeći sponzori iz automobilske industrije. – Srednja klasa sa manje novca za ulaznice
Prva dekada 21. veka predstavljala je zlatne godine za sport. Sponzori su se nadmetali za naklonost velikih liga i planetarnih takmičenja, sportisti su zarađivali više nego ikada u istoriji... A onda je došla „mračna i nesrećna” 2008. poput rasola posle neobuzdane noći.
Dok se vlade i ekonomski stručnjaci dovijaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kako da pronađu izlaz iz dugoročne recesije i besparice, u sportu se događaju paradoksalne stvari.
Na jednoj strani kao da nema ni „k” od krize. Bogataši i dalje kupuju svoje tronove oličene u luksuznim ložama (zavisno od sporta i broja mesta raspon cena je od 25.000 do 750.000 evra godišnje), za najskuplje karte i dalje nema popusta. I ne samo to: dok su akcije na berzama vrtoglavo padale u prošloj godini, cene ulaznica za najpopularnije sportove i u SAD (NFL, NBA, MLB, NHL) i u Evropi (fudbal) su rasle.
Tek krajem 2008. i početkom 2009. dolazi do uočljivije promene ponašanja navijača. Ono što pritiska planetarne sportove jeste i manjak u budžetima srednje klase. Strah zbog mogućeg gubitka radnih mesta i u SAD i u zemljama stare demokratije, do maksimuma je izoštrio pogled na svaki utrošeni dolar, evro ili funtu za trenutke navijačke dokolice.
Prevedeno „na srpski”, američkog poreskog obveznika (navijača) baš briga za natpis AIG na grudima fudbalera Mančester junajteda Kristijana Ronalda ili Vejna Runija, kada taj isti AIG (jedno od najjačih osiguravajućih društava u svetu), kod kuće u SAD otpušta radnike zbog krize i svojih loših poslovnih poteza. A AIG je sa 140.000.000 dolara bio jedan od vodećih sponzora engleskog kluba.
S druge strane, veliki sportski igrači, paralelno s porastom cena ulaznica, krenuli su u štednju: NFL, najprofitabilniji američki sportski kartel, otpustio je 10 odsto zaposlenih, NBA je smanjila broj ljudstva za devet odsto, NCAA (sportsko udruženje američkih univerziteta) uvelo je restrikcije na putovanja, NASKAR je ograničio obim testiranja automobila, LPGA (ženski golf) je za pet miliona dolara srezao nagradni fond...
Svetska ekonomska kriza jeste se obrušila i na sport, ali za sada su njeni udari selektivni. Od globalnih događaja trenutno su najugroženija takmičenja vezana za posrnulu automobilsku industriju, pre svih Formulu 1, NASKAR i Svetski reli šampionat.
Tako se „Honda” u decembru 2008. povukla iz „najbržeg cirkusa na svetu” jer više nije mogla da podnese oko 250.000.000 evra godišnjih izdataka. Nedavno je ekipu i oko 600 zaposlenih „spasao” dotadašnji direktor Ros Braun, kupivši tim. Maks Mozli, predsednik Svetske automobilske federacije (FIA), pozvao je sve timove na „apsolutnu štednju”, zbog tamnih oblaka nadolazeće recesije.
Posle „Honde”, iz automobilskog sporta se zvanično povukao i drugi japanski proizvođač: borba za naziv svetskog reli prvaka odvijaće se 2009. bez „Subarua”. Ova kompanija je za 19 godina tri puta trijumfovala u duelima konstruktora, iznedrivši u tom periodu i trojicu svetskih prvaka (Mekre, Barns i Solberg).
Potresa nije mimoiđen ni NASKAR (najpopularnije automobilsko takmičenje u SAD), gde manje ekipe muku muče u potrazi za sponzorima.
Među prvima nogu je povukao i „Dženeral motors”, ne tako davno dika i ponos američke automobilske industrije, raskinuvši dugogodišnji (10.000.000 dolara po sezoni) ugovor sa golferom Tajgerom Vudsom, najplaćenijim sportistom svih vremena. Proizvođača marki „kadilak” i „bjuik” nije bilo ni na ovogodišnjem Superboulu, a na prethodna četiri, na reklamiranje je potrošio 46.000.000 dolara.
– Sportska industrija je relativno zdrava, u SAD su navijači u 2007. na ulaznice, parking i suvenire potrošili 32.060.000.000 dolara što je rast od 4,8 odsto u odnosu na 2006. Slični ili neznatno veći rezultati biće i 2008 – kaže Dejvid Bruton, direktor istraživanja „Strit end Smits sports biznis žurnala”.
Glavni razlog što lige i klubovi nisu više uzdrmani krizom je u činjenici da su mnogo pre njenog izbijanja potpisani dugogodišnji ugovori za TV prava. Američki fudbal (NFL) prednjači sa 3.700.000.000 dolara godišnje: od televizije svaki klub dobije 110.000.000 „zelenih novčanica”.
U takvim okolnostima najviše šansi ne samo za preživljavanje, već i za blagu stopu rasta, imaju oni sportovi s najvećom globalnom navijačkom bazom, pre svih stari, dobri fudbal, pa i košarka.
S druge strane, najteži udarac sledi onim siromašnijim i u fudbalu i u košarci, a o tzv. globalno neisplativim „malim sportovima” da i ne govorimo.
Ratko Pavlović
-----------------------------------------------------------
Upozorenje Žaka Roga
Dani izobilja su prošli i za Međunarodni olimpijski komitet (MOK). Daleko od toga da su se temelji uzdrmali, ali signal jeste upozoravajući: posle „Kodaka” i „Lenova”, sponzorsku porodicu napustio je i „Džonson i Džonson”. Ipak, Žaku Rogu, predsedniku MOK, ostalo je 900.000.000 dolara godišnje od preostalih parajlija.
– Ako se finansijska kriza produži više nego što smo očekivali, sport će biti ugrožen na lokalnom nivou, pre svega mali klubovi i federacije koji će teško pronalaziti sponzore. Već smo uočili da neke vlade novčanim injekcijama spasavaju svoje banke i ne izdvajaju novac za sport – rekao je Rog.
-----------------------------------------------------------
ATP vraća pare turnirima
Posle 11 godina saradnje „Mercedes–Benc” je napustio ATP objavivši da će se „više posvetiti golfu, fudbalu i preskakanju konjičkih prepreka”.
To je jedan od razloga što je ATP odlučio da teniskim turnirima (u 2009. 63 u 31 državi) pomogne i vrati nešto više od 3.000.000 dolara uplaćenih na ime raznih taksi. Rukovodstvo ATP je ujedno saopštilo da će nagradni fondovi na turnirima ostati nepromenjeni. Inače, VTA (ženski „karavan”) je u proteklih pet godina za 500 odsto uvećao prihode od sponzora.
I Endi Marej, četvrti teniser sveta, odlučio je da pripomogne rešavanju globalne ekonomske krize. U znak podrške finansijskim teškoćama ozbiljno uzdrmanoj „Kraljevskoj banci Škotske” (RBS), Marej će se odreći velikog dela svog prihoda. RBS je Mareja novčano pomagala od njegove 13. godine i on im to očigledno nije zaboravio.
-----------------------------------------------------------
„Seleri kep” možda i u fudbalu
Nedavno je Mišel Platini, predsednik Uefe, saopštio svoj plan da se i u fudbalu, po uzoru na američke profesionalne sportove, uvede „seleri kep”, tj. ograničenje sume novca dozvoljene za kupovinu igrača i njihove plate.
Namera je sprečavanje najbogatijih vlasnika da pokupuju sve najbolje na tržištu i tako stvaranjem super-tima takmičenja učine dosadnim. Ideja jeste dobra, ali u Evropi će se, za razliku od SAD, teško realizovati zbog drukčije vlasničke strukture klubova.
-----------------------------------------------------------
London gradi manje „selo”
Ekonomska kriza je najviše uzdrmala bankarski sektor, kao i tržište nekretnina. Ideja Organizacionog komiteta Olimpijskih igara 2012. u Londonu je bila da po završetku najveće sportske smotre proda građanstvu celo „selo”, namenjeno smeštaju sportista.
Loše stanje na tržištu uzrokovalo je i smanjenje komfora za sportiste: umesto planiranih 4.200 izgradiće se 3.000 stanova.
-----------------------------------------------------------
Kriza ugrožava i Azijske igre
Kako pišu vodeći listovi u Kini, zemlji s 415.000 milionera i više od 100 milijardera, zbog globalne ekonomske krize nekoliko potencijalnih sponzora okrenulo je leđa Azijskim igrama koje će se održati u kineskom gradu Guangdžuu (12-27. novembar 2010).
„Niko nije imun na finansijsku krizu, pa se ona oseća i u organizaciji Azijskih igara”, izjavio je Džang Guangning, gradonačelnik Guangdžua.
Kako piše najveći kineski list na engleskom „Čajna dejli”, četiri kompanije s juga Kine, gde se nalazi i Guangdžu, odbile su da sponzorišu Azijske igre. Prema rečima direktora marketinga ovog događaja, Fanga Daera, te firme su se odjednom povukle iz pregovora, pošto im je prodaja znatno opala.
Azijske igre, najveći „višesportski” događaj posle Olimpijskih igara, okupiće sportiste iz 45 zemalja i 14.000 takmičara koji će se nadmetati u 42 sporta. Za sada je obezbeđeno dve milijarde juana (232 miliona evra), što je dve trećine od planiranog. Ovaj novac je obezbeđen od 23 kompanije, a organizatori se nadaju da će uskoro sklopiti ugovore sa još 17.
A. M.
-----------------------------------------------------------
Kinezi vide spas u kocki
Legalizacija kocke mogla bi da pomogne Kini da lakše izađe nakraj s ekonomskom krizom, smatraju sportski funkcioneri ove zemlje. Kockanje je zabranjeno od 1949. godine, a izuzetak su bile dve državne lutrije, od kojih je jednu pokrenulo Ministarstvo sporta, radi izgradnje sportskih objekata.
Jedan od sportskih zvaničnika Jang Jingdži kaže da je „neophodna legalizacija kocke, da je sadašnja lutrija dosadna, da treba kopirati internacionalna iskustva, pre svega iz SAD i Velike Britanije, pa tako i klađenje na konjskim trkama”.
Zamenik ministra sporta Vang Džun smatra da bi „sportska lutrija donela mnogo novih radnih mesta”.
[objavljeno: 10/03/2009]
