Izvor: RTS, 16.Mar.2010, 09:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština o amandmanima
Poslanici završili razmatranje amandmana na set ekonomskih zakona i na predloženi zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju. Raspravu o amandmanima na Predlog carinskog zakona obeležila polemika radikala i vladajuće koalicije o Kosovu i EU.
Republički parlament razmatra 500 amandmana podnetih na 37 zakonskih predloga. Poslanici su završili razmatranje amandmana na set ekonomskih zakona kao i na predloženi zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Odbor Skupštine Srbije za pravosuđe i upravu nije prihvatio predlog Državne revizorske institucije da izmeni Zakon o prekršajima i produži rok zastarelosti gonjenja sa jedne na tri godine, što znači da će većina prekršaja u postupku revizije i dalje zastarevati posle godinu dana.
Odbor smatra da je Zakonom o prekršajima utvrđeno da se, izuzetno, za prekršaje iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija, prometa roba i usluga, životne sredine i vazdušnog saobraćaja može posebnim zakonom propisati duži rok zastarelosti gonjenja.
Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić je izjavio da se od oko 650.000 građana Srbije, koji pripadaju nacionalnim manjinama, u poseban birački spisak upisalo 399.321 ljudi.
Na sednici Odbora Skupštine Srbije za međunacionalne odnose, na čijem dnevnom redu je bio izveštaj o aktivnostima na pripremi izbora za Nacionalne savete nacionalnih manjina, Čiplić je rekao i da će 16 od ukupno 19 nacionalnih manjina birati Nacionalne savete na neposrednim izborima 6. juna.
U Beogradu i Novom Sadu odziv je bio manji nego u drugim gradovima, pošto su to velike sredine u kojima ljudi gube osećaj nacionalnog identiteta, rekao je ministar.
U neposrednim izborima za nacionalne savete učestvovaće pripadnici albanske, aškalijske, bošnjačke, bugarske, bunjevačke, vlaške, grčke, egipćanske, mađarske, nemačke, romske, rumunske, rusinske, slovačke, ukrajinske i češke nacionalne manjine.
Predstavnici makedonske, hrvatske i slovenačke nacionalne manjine biraće članove nacionalnih saveta na posredan način.
Ministar prosvete Žarko Obradović je, zaključujući raspravu, kazao da je predloženi zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju pripreman sedam godina i da predstavlja kvalitativan korak napred, koji će pomoći da se mnoga pitanja reše.
Obradović je najavio da će u naredne dve godine biti doneto osam podzakonskih akata koji će bliže urediti tu oblast. U toku rasprave poslanici opozicije su izneli niz kritika na Predlog zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, na koji su podneli blizu 50 amandmana.
Radikali su predložili i da savet roditelja bude više uključen u odlučivanje, navodeći da je do sada bilo brojnih zloupotreba upravo zato što su roditelji bili zaobilaženi.
Poslanici SRS su zahtevali i smanjenje broja dece po grupama, na šta su ukazili i poslanici NS, koji traže da nastava za decu koja koriste znakovni jezik bude organizovana na tom jeziku, na šta im je ministar odgovorio da to predviđa Zakon o osnovama sistema obrazovanja.
Naprednjaci su predložili i da vremenski okvir za predškolski program, umesto od 1. septrembra do 31. avgusta naredne godine, kako predviđa predloženi zakon, bude organizovan od 1. septembra do 30. juna naredne godine.
Poslanici treba da razmotre amandmane na Predloge zakona o učeničkom i studentskom standardu, zatim amandmane na izmene Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, Zakona o inovacionoj delatnosti.
Polemika o Kosovu i EU
Predlogom carinskog zakona, kako je naveo predlagač, biće olakšan izvoz i pojednostavljeni carinski postupci.
Raspravu o amandmanima na taj zakon obeležila je polemika poslanika Srpske radikalne stranke i vladajuće koalicije o Kosovu i Evropskoj uniji.
Radikali su pitali da li će predloženi carinski zakon biti primenjivan na celoj teritoriji Srbije, s obzirom na to da se u njega, kako su istakli, ugrađuju standardi organizacija koje Srbiji to ne dozvoljavaju.
"Ne možete da obećavate evropsku perspektivu sa celovitom zemljom. Evropa ne želi Srbiju sa Kosovom. Skupite hrabrosti i recite građanima", rekao je poslanik SRS Dragan Stevanović.
Put u EU ubrzan je u poslednjih godinu dana, kako Stevanović kaže, ne zbog toga što je Srbija ispunila standarde već zato što je to volja EU "za šta ćemo tek da dobijemo račun".
Šef poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju", Nada Kolundžija, rekla je da su prioriteti Vlade Srbije evropske integracije i očuvanje integriteta i suvereniteta zemlje i dodala da su ta dva procesa odvojena, kao i da nema uslovljavanja.
Na dnevnom redu sednice bila je i rasprava o amandmanima na Izmene zakona o porezu na dohodak građana i o porezu na dobit preduzeća.
Razmotreni su i predlozi zakona o zaduživanju Srbije kod "Erste bank", "Marfin banke" i "Vojvođanske banke" i o davanju garancije Srbije u korist "Banke Inteze" po zaduženju preduzeća "Srbijagas".
Poslanička pitanja o nagradnoj igri i privatizaciji
Zamenik predsednika poslaničke grupe Nove Srbije Miroslav Markićević zatražio je od ministarke finansija Diane Dragutinović da saopšti koliko je novca od SMS licitacije uplaćeno u budžet i da objasni kako planira da novac vrati građanima.
Ponovo kritikujući nagradni igru na Radio-televiziji Srbije, Markićević je zatražio da se saopšti kolike su plate na RTS-u "od portira do direktora".
Miroslav Markićević nije komentarisao tužbu koju je generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić najavio protiv njega, ali je zatražio od Tijanića da saopšti koliko je koštala realizacija emisije Tri pa jedan za Oslo, kao i Evrovizija 2008. godine u Beogradu.
Poslanik NS Miroslav Markićević naglasio je da se ne plaši nikoga osim Boga i da ga "tirade i uvrede komunističkih histerika" neće uplašiti.
Markićević je najavio da će njegova stranka pomoći oštećenim građanima tako što će "organizovati timove advokata" koji će pokušati da građanima vrate novac.
Poslanici Demokratske stranke Srbije su predstavnike vlasti pitali da li Srbija ima ekonomsku politiku i koja je to politika, kao i da li kriza koja je zahvatila Grčku može da ima bilo kakave veze sa Srbijom.
Veliku pažnju poslanika izazvalo je pitanje privatizacije firme "Novosti", naročito posle izjave Stanka Subotića Caneta o nelegalnoj privatizaciji te firme i finansiranju "Luke Beograd".
Poslanici Srpske radikalne stranke postavili su pitanje o privatizaciji firme "Novosti" i pozvali radnike te firme da se udruže i pokrenu postupak.
Radikali su predsednicu parlamenta Slavicu Đukić-Dejanović pitali o privatizaciji Duvanske industrije "Niš", koju je firma "Morgan stenli" dobila za 10 miliona evra, a nije bila registrovana.
Predsednica Slavica Đukić-Dejanović razgovarala je sa predsednikom Odbora za pravosuđe i upravu i predsednikom Radne grupe za izradu Poslovnika Skupštine Srbije Boškom Ristićem o radu na novom Poslovniku, koji bi trebalo da bude usvojen do kraja maja.
