Izvor: RTS, 22.Dec.2013, 00:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Seoske škole bez zaštite
Zbog nepostojanja uslova za rad mnoge škole u srpskim selima se zatvaraju. Da bi se ovaj trend sprečio neophodno je zalaganje države i donošenje Nacionalne startegije za razvoj sela, smatraju stručnjaci. Ministar Tomislav Jovanović poručuje da se moraju obezebediti uslovi dostojni 21. veka.
U srpskim selima je gotovo 50 hiljada praznih kuća, a zatvaranjem domaćinstava prazne se i propadaju škole.
U zaseocima, daleko od grada, uslovi za rad i učenje su nemogući >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << - nema vode, struje, grejanja... Da bi se zaustavilo propadanje ruralnih područja, a time i škola, potrebno je, smatraju stručnjaci, zalaganje lokalne samouprave i države, i donošenje Nacionalne strategije za razvoj sela.
Ministar prosvete poručuje da se moraju sačuvati škole u provinciji i obezbediti im se uslovi za rad dostojni 21. veka.
Selo, kažu, živi kad ima crkvu, kafanu, prodavnicu i školu. U Preobraženju, na dvadesetak kilometara od Vranja, Nikola je jedino dete u selu. Još ove godine imaće gde da uči. Na školu napuklih prozora, betonskog poda i urušenog krova stavlja se katanac u junu.
Učiteljica Gorica Janjić kaže da od kada ona radi, u školi nema vode ni toaleta, već samo jedan poljski ve-ce.
Od svega što mu nedostaje - pribora za školu, lopte, Nikola želi samo jedno - da mu Deda Mraz donese kompjuter.
Slična slika je i u potkopaoničkom selu Merćezu, 25 kilometara od Kuršumlije.
Mala škola ima jednog đaka, učiteljicu, domara, ali nema struju, kupatilo, internet, signal za mobilni.
"Teško je dosta, ali jednostavno uz neki trud i borbu uspećemo da profunkcionišemo kako treba ", kaže učiteljica Bojana Vučković.
Bolje uslove u školi i nema ko da obezbedi, jer je u selu ostalo samo 17 meštana.
Direktor OŠ „Miloje Zakić" u Kuršumliji Slobodan Šindić kaže da je škola nekada imala dvadesetak izdvojenih odeljenja i da je bilo po 50 đaka u njima. Trenutno je ostalo samo tri.
Lepša, veća i punija škola u selu Samarinovcu, u opštini Žitorađa. Ali, s prohladnim učionicama kuburi već 25 godina.
Za pedesetoro dece u školi i vrtiću obećano je parno grejanje.
Miroslav Cekić, domar u školi smatra da bi puno značilo da se uvede parno grejanje, jer bi se tako cela škola i vrtić.
Radijatori su odavno stigli. Da bi bili topli potrebno je još 300 hiljada dinara.
"To je predviđeno budžetom za ovu godinu, i to obećanje vrlo brzo, pošto smo dali da se projekat radi, ispunićemo.", kaže predsednik SO Žitorađa, Miroljub Zdravković.
Preciznih podataka koliko ima škola u 4.500 sela nema, jer se zbog malo đaka i loših uslova svake godine zatvaraju.
Direktor Zavoda za proučavanje sela prof. dr Đura Stevanović smatra da kada nema škole u selu i selo je gotovo, jer se tako ubrzava iseljavanje iz njega.
Svaka seoska škola mora da se sačuva, poručuje i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Tomislav Jovanović.
"Sredstva postoje, sredstva se troše, nažalost inercija je učinila da nismo sproveli plan stvaranja sanitarnih uslova za sve škole, nismo sproveli projekt ali u toku su intenzivni pregovori da se projekta reaktivira i da se obezbede elementarni uslovi", ističe ministar.
Već zatvorene škole, u čije klupe više nema ko da sedne, biće popisane i, prema najavi ministartsva, ustupljene kulturno- obrazovnim institucijama ili privredi.
