Izvor: Politika, 03.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pruga koja je Italijane zadržala u Srbiji
U selu Nova Božurna, kod Prokuplja, i danas žive potomci radnika sa Apeninskog poluostrva, koji su pre više od jednog veka gradili prugu od Beograda ka Nišu
Nova Božurna kod Prokuplja – Izgleda, od kada je kralj Nikola udao svoju ćerku za italijanskog kralja, nama Italijanima je suđeno da se ženimo Crnogorkama. Ja sam pola sveta prošao da nađem sebi ženu koja se zove slično kao i ja, a kad sam je našao – ona Crnogorka!
Ovim rečima dočekuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nas Slavko Troter sa suprugom Slavkom, ispred porodične kuće u Novoj Božurni, selu na putu koji od Niša preko Prokuplja uz Toplicu vodi ka Kosmetu, duž onoga carskoga druma kuda su silne vojske prolazile, kojim je, kažu, i Stefan Nemanja išao u Niš da dočeka Fridriha Barbarosu.
Trotere su, međutim, ovamo doveli drugi putevi i razlozi. Krajem 19. veka, kazuje nam Slavko, njegov daljnji predak, neki Đovani, napustio je rodne Udine u severnoj Italiji i obreo se ovde sa sedam sinova i tri kćeri. Raskrčio je zapušteni atar i dao se na poljoprivredu i stočarstvo. Prvi je u Toplici, tek oslobođenoj od Turaka, počeo da proizvodi sireve i kačkavalje po receptima iz postojbine i prvi je počeo da nosi sveže mleko žiteljima Prokuplja. Kad je počela gradnja železničke pruge od Beograda prema Nišu, kočijama je nosio kačkavalj radnicima. A njih je bilo mnogo i iz Italije. Dvojica od njih, sa prezimenima Noro i Dakorte, poslušali su ga i doselili se u Novu Božurnu. Antonio Noro, poznati majstor tuneldžija, oženio se Đovanijevom ćerkom Toninom, koja mu je rodila sinove Antonija, Rikarda, Vitimira i Iliju i ćerku Mariju. Ovde u selu su dve porodice, a drugi su po raznim krajevima zemlje. Dvojica Antoniovih potomaka bave se, kao i on nekada, železnicom. Penzioner Miodrag Noro, koji živi u Prokuplju, kazuje nam da je pronašao rođake u Italiji i da su obnovili veze.
Tri brata Dakorte – Đuzepe, Adolfo i Josif – nisu ostavili porod, a svoju lozu produžili su preko sestara Angeline, Ane i Tereze koje su se udale ovde u selu za Stevanovića, Glozića i Trotera.
Đovani, pošto se odomaćio, promenio je ime u Jovan, a trojica njegovih sinova poginuli su kao borci u srpskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata, a on i četvrti sin umrli su od tifusa. Sinovi Antonio i Stefan imali su više od 20 hektara zemlje, vinograde, voćnjake, bašte...
– Moj deda Antonio bio je delovođa u opštini, a otac Stefan prvi iz sela koji je završio malu maturu i služio u kraljevskoj gardi – kazuje Slavko. – Nikada se nismo osećali da smo građani drugog reda. Ja sam prvi iz sela koji je završio fakultet, a bio sam u Prokuplju na mnogim funkcijama, čak i onim najvišim i stručnim i političkim. Niko nije gledao da li će se oženiti katolikinjom ili udati za katolika ili pravoslavca. Moj otac se venčao 1937. u katoličkoj crkvi u Nišu, ali je posle postao član Komunističke partije, kao i mi svi njegovi, pa mu više nisu bili potrebni ni popovi ni svećenici. Moja ćerka Vesna diplomirani je inženjer hemije, primala je stipendiju SANU kao jedan od najboljih studenata, i sad radi u gradskom vodovodu. Sin Ivica poznati je prokupački sportista, a radi u niškom SUP-u – dodaje Slavko.
Sada u Novoj Božurni živi šest porodica Troter, toliko ih je i u Nišu, a po jedna je u Leskovcu, Nišu, Zagrebu i Francuskoj. Nisu, kaže Slavko, tragali za rodbinom u Italiji. Rodonačelnik Đovani je govorio da im to nije potrebno, verovatno je za to imao neki razlog. Jedino, veli, kad je boravio u Italiji viđao je mnoge firme sa natpisom Trote, bez „r”. Valjda su to daleki rođaci. Inače, ova reč na francuskom znači trčati, juriti. A od onoga što im je u nasleđe ostalo najviše se održalo uzgajanje vinograda. Nema kuće koja nema zasađenu lozu. Čuvaju i u jeziku pokoju zavičajnu reč: prostoriju gde se čuva mleko još zovu kamareta.
U knjizi „Pruga koja nas je već jednom odvela u Evropu" Alesandra Đenovezi-Bogićević opisala je poreklo svojih sunarodnika Italijana, pa je čak pronašla na groblju u Novoj Božurni dva nadgrobna spomenika Anđeli i Katerini Anjoli, za koje veruje da su iz pokrajine Vale di Kadore.
Dragan Borisavljević
[objavljeno: 04/02/2008.]
