Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Jan.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Prometej" proslavio 22 godine rada
NOVI SAD -
Novosadska izdavačka kuća "Prometej" proslavila je večeras 22 godine postojanja, u prepunoj zgradi legata Matice srpske.
Osnivač i direktor jednog od prvih privatnih izdavača u ondašnjoj Jugoslaviji Zoran Kolundžija, u obraćanju okupljenima, pohvalio se autorima i knjigama koje su tokom 2011. osvojile brojne nagrade i priznanja.
On je naveo da "Prometej" svojim knjigama promoviše evropske vrednosti i da se ponosi što se njegova izdavačka kuća >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << setila godišnjice koja je zaboravljena, a reč je o 300 godina od smrti grofa Đorđa Brankovića koji je vek pre Prvog srpskog ustanka imao državotvoran san o Srbiji.
Kolundžija se setio i saradnika "Prometeja" koji su preminuli protekle godine, pre svih Milana Šipke i Petra Krdua i dodao da će se izdavanje lingvističkih knjiga na kojima je Šipka radio nastaviti i posle njegove smrti.
"U tom kontekstu, od Nove godine do danas već je objavljeno 10 naslova", rekao je on.
Kolundžija je dodao i da su neka izdanja "Prometeja", poput "Velikog rečnika stranih reči i izraza" doživele peto izdanje, odnosno 10. - "Priče o rečima" Šipke ili 12. izdanje kao što je slučaj sa "Rečnikom jezičkih nedoumica" Ivana Klajna.
On je podsetio da je "Prometej" ovih dana pokrenuo pretplatu na "Veliki englesko-srpski/srpsko-engleski rečnik" koji je priredio univerzitetski profesor u SAD, slavista i leksikograf Danko Šipka.
Kolundžija se osvrnuo i na situaciju u izdavaštvu, konstatujući da je 2011. uspešno startovalo Udruženje izdavača i knjižara Srbije, što je, prema njegovim rečima, najvažniji događaj na tom planu u protekloj godini.
Da bi ilustrovao odnos države prema knjizi i Sajmu knjiga u Beogradu, on je rekao da je sajam, zajedno sa Egzitom i Gučom uvršćen u sam vrh manifestacija u Srbiji, ali da za razliku od Guče i Egzita koje stimuliše država, Sajam knjiga finansiraju izdavači ali da njihov prihod koji ostane posle sajma prisvajaju drugi.
On je pozdravio otvaranje novih knjižara, ali je ocenio da je to zasluga izdavača, a ne države.
"Sve to doprinosi da se 'Prometej' smanjuje i finansijski i prostorno i ljudski, a dokle ćemo izdržati ne znam", rekao je Kolundžija.
"Prometej" su osnovali bračni par Zoran i Borka Kolundžija sa ciljem da objavljuju knjige iz oblasti nacionalne istorije, menadžmenta, arhitekture, urbanizma, umetnosti, psihologije, domaću i ređe, prevedenu beletristiku, ponekad knjige za decu, knjige o pozorištu i filmu, sportu...
Sa oko 1.900 dosad objavljenih naslova i produkcijom od oko 100 naslova godišnje, "Prometej" se svrstao među najveće domaće izdavače.
Poslednjih pet godina je, prema podacima Narodne biblioteke Srbije, uvek u najproduktivnijih sedam-osam izdavača, a 2011. je bio sedmi po broju prvih izdanja a deseti po ukupnom broju naslova, na listi na kojoj su i dva velika javna preduzeća i svi izdavači udžbenika u Srbiji.
Izdavačka kuća je dobila mnogobrojne nagrade i priznanja- od Oktobarske nagrade grada Novog Sada, "Iskru kulture Vojvodine", "Vukovu nagradu" i Orden Vuka Karadžića.
"Prometejevi" autori su često nagrađivani i 2011. nagrade su dobili prof. dr Jelka Ređep, nagradu za životno delo Udruženja književnika Srbije, dr Draško Ređep, nagradu Dostojevski za životno delo, dr Miodrag Maticki, takođe nagradu Dostojevski, Bajram Haliti je dobio nagradu "Tereza fon Jakob" za Srpsko-romski rečnik u izdanju "Prometeja", a Svetska organizacija dijaspora i manjina (WDMO) proglasila je ovo delo za knjigu godine.
Nagradu "Dejan Medaković", koju je ustanovio " Prometej", za 2011. dobio je akademik Vasilije Krestić za delo "Istoričar u vremenu prelomnih i sudbinskih odluka".
Na predlog "Prometeja", slikar Sava Stojkov dobio je nagradu za umetnost "Vukove zadužbine" i zato će sutrašnja svečanost biti država u okruženju slika ovog umetnika.
Među delima posvećenim srpskoj kulturnoj i političkoj baštini, a posebno onima koja se bave prošlošću i sadašnjošću Novog Sada i Vojvodine izdvajaju se novo izdanje "Kratke istorije Novog Sada" Đorđa Srbulovića, reprint rukopisa Vase Stajića " Novi Sad", fotomonografija sa osnovnim informacijama na osam jezika "Hronika Novog Sada od 1944. do 1969." Vladimira Vrgovića i "Zločini protiv Jevreja" dr Drage Njegovana.
Među kapitalnim izdanjima u 2011, izdvajaju se dve knjige akademika Dinka Davidova " Sentandrejske srpske povesnice" i " Srpska stematografija" i "Stambena arhitektura vojvođanskih gradova" Bogdana Janjuševića.
Od proznih knjiga dragoceno je neobično delo Hansa Magnusa Encesbergera "Hamerštajn ili nepokolebljivost -nemačka istorija", a među publicističkim pažnju zavređuje "Laza Kostić-politički portret", Dejana Mikavice.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
