Izvor: Politika, 30.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profiteri otimaju Gružansko jezero
Kragujevac – Najatraktivniji delovi obale Gružanskog jezera načičkani su kamp kućicama, manjim montažnim objektima i betonskim temeljima, a placevi, od kojih neki imaju i više desetina ari, ograđeni su žicom. Pojedini se čak nalaze u najekskluzivnijoj, užoj zoni sanitarne zaštite (500 metara od obale), gde je zakonom zabranjena svaka gradnja. Zato i ne čudi što su sve glasniji oni koji bi, u trci za profitom, to želeli da legalizuju i – prošire. U tom smislu čak predlažu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se gružanska akumulacija (iz koje se snabdeva vodom za piće oko pola miliona ljudi) pretvori u "tehničku vodu"!
Ribarsko etnoselo, sa svojih petnaestak kućica, oko čije gradnje se tokom prethodne godine digla velika prašina, nalazi se na svega desetak metara od vode. Iako postoji rešenje republičke sanitarne inspekcije, drveni bungalovi koje je investitor predvideo za smeštaj inostranih pecaroša nisu uklonjeni, a slučaj je čak dospeo i do Vrhovnog suda. Divljom gradnjom su "napadnute" i lokacije Borići, Kršenjak, Turski bunar i druge.
Meštani knićanskih sela, koji su pristali da nam budu vodiči prilikom obilaska jezera, tvrde da je prodat gotovo svaki slobodan plac. Kažu da ar koji se do pre dve godine mogao pazariti za pedesetak evra sada staje deset puta više. Trgovina zemljištem je sve aktuelnija, a u Knić je stigla i "ekipa" kiparskih Grka, zainteresovana za ulaganje u turizam.
Obratili smo se, tragom ovih informacija, nekolicini relevantnih sagovornika i najpre saznali da grad Kragujevac nema nikakvih ingerencija kada je u pitanju divlja gradnja na obalama jezera. Čelnici opštine Knić, pak, tvrde da sa tim problemom ne mogu sami da se izbore.
– Svesni smo divlje gradnje, ali nemamo instrumenata da je sami sprečimo. Podržavamo razvoj turizma, jer Knićani nemaju gotovo nikakve koristi od gružanske akumulacije – kaže glavni menadžer opštine Predrag Rančić (NS).
Predsednik UO Turističke organizacije i Mesne zajednice Knić Milenko Marjanović, inače vlasnik najboljih kragujevačkih hotela, takođe smatra da turizmu "treba dati šansu".
– Akumulaciju je nemoguće sačuvati u ovom obliku. Zagađivača je sve više, a proces divlje gradnje praktično je nezaustavljiv. Zato je bolje na vreme osmisliti planove za razvoj turizma, a vodu koja se sada koristi za piće bilo bi najbolje proglasiti tehničkom! Mislim da je krajnje vreme da i mi, kao sav normalan svet, počnemo da pijemo flaširanu vodu – uveren je Marjanović.
Međutim, direktor za preradu i distribuciju vode kragujevačkog "Vodovoda" Obren Ćetković (SPS) kaže da su ideje o razvoju turizma u opštini Knić – što bi ugrozilo akumulaciju – "na granici zdravog razuma".
– Očigledno je da iza svega stoje politički i, pre svega, finansijski interesi pojedinaca. Kako je moguće da je nekom palo na pamet da pola miliona stanovnika Kragujevca, Kraljeva, Batočine i Knića ostavi bez vode za piće – objašnjava Ćetković.
Naš sagovornik demantuje navode o "tobožnjem lošem kvalitetu gružanske vode", napominjući da se voda redovno kontroliše i da odgovara svim standardima hemijske i bakteriološke ispravnosti.
– Divlja gradnja je u nadležnosti čelnika opštine Knić, ali nikome nećemo dopustiti da ugrozi akumulaciju. Naša namera je da ogradimo jezero i već smo za tu namenu konkurisali za sredstva iz NIP-a, a sredinom 2008. modernizovaćemo i tehnologiju prerade vode – veli Ćetković.
S druge strane, Aleksandar Ostojić i Svetlana Ćurčić, iz Instituta za biologiju i ekologiju, u radu "Kvalitet vode u akumulacija Gruža", naveli su 2005. godine da je čak 76,3 odsto uzoraka vode u kategoriji "od umerene do veoma zagađene vode". A prema rečima njihovog kolege, zamenika direktora Instituta za javno zdravlje, Nebojše Rankovića gružansko jezero "stari dvaput brže" nego akumulacije sagrađene po propisanim građevinskim normama i drugim standardima.
– To znači da će za oko dvadesetak godina ova akumulacija, praktično, postati neupotrebljiva – veli Ranković.
Po onome što se danas da videti oko jezera, izgleda da su neki potencijalni investitori, spremni da ulažu u turizam u Kniću, upoznati i sa ovim mišljenjima. Inače – ne bi zidali objekte tamo gde se ne sme...
[objavljeno: ]
