Izvor: Blic, 07.Nov.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pritvor kao politički TV spot
Uz pravo na život, pravo na slobodu najvažnije je ljudsko pravo. Ustavna rešenja o garancijama lične slobode i zakonski uslovi njenog privremenog uskraćivanja u vidu pritvora (do tri, odnosno do šest meseci) u skladu su sa međunarodnim pravnim standardima. U praksi se, međutim, ustavni principi i zakonski kriterijumi za određivanje i trajanje pritvora često veoma široko tumače i primenjuju od strane sudova i tužilaštava. To se najbolje vidi ako se sučele ustavne i zakonske odredbe >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa sve češćom praksom određivanja, a naročito dugog trajanja pritvora kada za tim nema stvarne potrebe, odnosno razloga navedenih u Zakoniku o krivičnom postupku (ZKP). Prema ovom zakonu, pritvor se može odrediti protiv lica osumnjičenog da je učinilo krivično delo u sledećim slučajevima: ako se krije i ako se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u slučaju opasnosti od bekstva; ako okolnosti ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela; da će ometati krivični postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače; da će ponoviti krivično delo, dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti. Ovi zakonski uslovi i kriterijumi za određivanje pritvora vrlo su logični, dovoljno su konkretno, ali i elastično formulisani da pokriju sve rizične situacije, a da pri tome budu i brana protiv njihovih zloupotreba na štetu slobode građanina.
Prema ocenama istaknutih krivično-pravnih stručnjaka, u istoriji srpskog pravosuđa, ako se izuzme akcija „Sablja”, nikada nije bilo više i duže pritvorenih građana, jer se pritvor kao najteža mera u toku krivične istrage olako određuje i često predugo traje. Za to vreme veoma sporo se preduzimaju istražne radnje na osnovu kojih se procenjuje da li pritvor treba produžiti, odnosno ukinuti. Čak ima i slučajeva da prođe i po mesec, pa i dva meseca pritvora, a da se ne preduzme nijedna istražna radnja. To je gruba povreda ustava koji nalaže da „trajanje pritvora sud svodi na najkraće moguće vreme”.
Postavlja se pitanje zašto dolazi do ovih i sličnih pojava u postupanju istražnih sudija, sudova i tužilaca. Verovatno je jedan od važnih razloga preopterećenost, pre svega istražnih sudija velikim brojem predmeta za koje tužilac traži određivanje, a zatim i produžavanje pritvora. Pri tome je često u pitanju i nedovoljno kvalitetna i potpuna obrada krivične prijave od strane policije, pa se ono što je trebalo uraditi pre određivanja pritvora radi tek u toku njegovog trajanja. Mnoge okolnosti, međutim, ukazuju da se jedan od veoma važnih razloga olakog određivanja i predugog trajanja pritvora nalazi u sferi politike. Naime, političkom i medijskom propagandom, posebno putem elektronskih medija, u javnosti se stvara utisak da je određivanje velikog broja pritvora, kao i njihovo dugo trajanje, krunski dokaz uspešne borbe protiv kriminala. Takođe, da je određivanje pritvora dokaz o krivici pritvorenog, a da njegovo ukidanje ili kratko trajanje znači oslobađanje od krivične odgovornosti na osnovu političke intervencije ili korupcije u sudu ili tužilaštvu. Time se grubo krši ustavni princip da se „svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda”. Sve to izaziva nesigurnost i strah tužilaca i sudija, koji često „osluškuju” političke ocene i raspoloženje javnosti, pa olako predlažu, odnosno određuju predugo trajanje pritvora. Manje je rizično „zameriti se zakonu” nego političkoj vlasti, pogotovo što se najavljuje opšti reizbor sudija.
Na neopravdano dugo trajanje pritvora veoma je uticala i donedavna praksa („patentirana” u toku akcije „Sablja”) da se snima sam čim privođenja i pritvaranja, posebno pojedinih u javnosti poznatih građana, a zatim se taj snimak emituje u centralnim vestima na TV kanalima. Time se u javnosti stvarao utisak o odlučnosti i nepristrasnosti vlasti u borbi protiv kriminala, ali i uverenje da je pritvorenik ne samo kriv već i veliki i opasan kriminalac. A onda logično sledi očekivanje javnosti da dugo bude u pritvoru i da bude drakonski kažnjen.
Posebno tešku povredu ustavnih i zakonskih garancija prava osumnjičenog i pritvorenog lica na čovečno postupanje i uvažavanje dostojanstva njegove ličnosti, predstavlja česta pojava nepotrebne i protivpravne upotrebe sile prilikom lišavanja slobode i privođenja u policiju. Važećim propisima, upotreba sile prilikom privođenja, u šta spada vezivanje lisicama, dozvoljena je samo „radi savlađivanja otpora lica koje treba privesti” . U praksi su, međutim, TV snimci privođenja „začinjeni” često nepotrebnom i nezakonitom upotrebom sile u vidu vezivanja lisicama (slučaj Džajić, Cvetković, Kljajević, Terzić i sl.). Nema nikakve sumnje u to da pomenuta lica prilikom privođenja nisu pružala otpor policiji. Protivpravnim načinom privođenja i njegovim TV „prenosom” građanima se nanosi nenadoknadiva moralna šteta, ali i našem pravnom i pravosudnom sistemu. Naravno, beskompromisna i efikasna borba protiv veoma raširenog kriminala u Srbiji jedan je od nekoliko najvažnijih uslova njenog ozdravljenja i napretka, pa i ulaska u EU. Međutim, ljudska sloboda je suviše važna da bi se od njenog uskraćivanja putem protivpravnog načina privođenja i određivanja nepotrebno dugog pritvora pravili politički TV spotovi.
.jpg)
