Izvor: B92, 17.Jun.2011, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niko ne zna broj dece prosjaka
Beograd -- Decu prosjake neretko roditelji zloupotrebljavaju jer izazivaju sažaljenje kod ljudi da bi prikupili veću sumu novca, piše "Politika".
Radni dan osmogodišnjeg Novosađanina Dejana ne počinje pakovanjem knjiga za školu. Malom Dejanu je svaki dan isti - i leti i zimi, on umesto u redu za užinu, stoji ispružene ruke na novosadskim ulicama. Za hleb sebi i svojoj, kako kaže, bolesnoj majci, zarađuje proseći i to od ujutru do uveče
"Ne idem u školu, a baš >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bih voleo. Šta da radim, mora se ovako... Nemaju svi sreće u životu", s neverovatnom zrelošću za svoje godine zaključuje Dejan.
Neko, kako kaže, mora da zarađuje. Majka mu je, objašnjava, teško bolesna i ona ne može da im obezbedi egzistenciju, otac ih je davno napustio, a kirija i računi stižu svakog meseca.
Ni on ni njegova majka ne uspevaju da dobiju socijalnu pomoć, iako žive u teškim uslovima.
I sudbina Elvisa (20) iz Beograda je slična. Njegovu situaciju dodatno otežava i činjenica što je, zbog cerebralne paralize, vezan za invalidska kolica. Na beogradskim ulicama, kada je "dan dobar" zaradi do 500 dinara, ali kako kaže, to nije život.
Obraćao se, kaže, svima koji bi mogli da mu pomognu, ali još nije uspeo da reši nijedan problem.
"Skupljao sam dokumenta, lekarske nalaze, ali izgleda da nisam dovoljno bolestan. Kažu, za ta kolica, kakva su meni potrebna, moram da budem još bolesniji", razočarano, ali i dalje kroz osmeh priča sagovornik "Politike", pokazujući deformisane noge.
Tragom potresnih ispovesti ovih, za institucije, ali i većinu prolaznika nevidljivih ljudi, "POlitika" se obratila Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, gde su saznali da ne postoji zvanična državna strategija za rešavanje problema prosjačenja, a posebno kada je reč o deci i starim licima, dok, odgovor na pitanje da li uopšte postoji bilo kakva evidencija o broju dece u Beogradu i Srbiji koja su prepuštena ulici, nisu ni dobili.
Sa druge strane u Prihvatilištu i Prihvatnoj stanici za decu Beograd, koje mališani sa ulice doživljavaju kao utočište, kažu da je tokom 2009. godine u ovu ustanovu dovedeno tridesetsedmoro dece, dok je tokom 2010. spas od sumorne svakodnevice kod njih pronašlo 26 mališana.
"Međutim stvarna brojka je prikrivena. Većina dece dolazi sa udruženim problemima. Dete napravi krivično delo krađe, ali ujedno i prosi, skita, žrtva je trgovine ljudima, ili zavisnik od psihoaktivnih supstanci, te je prosjačenje propratna pojava nekog glavnog problema", kaže za "Politiku" Marija Grbić, socijalna radnica iz ovog beogradskog prihvatilišta, dodajući da je za većinu dece prosjačenje izvor egzistencije, a neretko ih roditelji zloupotrebljavaju, jer deca koja prose izazivaju sažaljenje kod ljudi i zarade veću sumu novca koju daju roditeljima.
"Reč je o deci koja dolaze iz marginalizovanih porodica, pripadaju nižim socijalnim grupama, žive u lošim socijalnim, ekonomskim i kulturnim uslovima. Marginalizacija se upravo i ispoljava kroz zavisnost od drugih", objašnjava ona, napominjući da se deca i mladi, odmah po prijemu uvode u sistem.
