Izvor: RTS, 08.Jan.2013, 20:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni roditelja ni usvojitelja
Sve manje dece se rađa u Srbiji, a sve manje ih se i usvaja. Oni koji žele da usvoje dete imaju sve istančanije želje kakvo ono treba da bude. Država planira da 2015. godine prekine sa praksom zbrinjavanja dece do tri godine u domovima, već će ih dati na usvajanje ili u hraniteljske porodice.
Zbog ekonomske krize, bržeg tempa života ili manjka saosećanja, u Srbiji se rađa sve manje dece, a sve manje ih se i usvaja. I oni koji žele da usvoje dete imaju sve istančanije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << želje kakvo ono treba da bude.
Država planira da 2015. godine prekine sa praksom zbrinjavanja dece do tri godine u domovima, već će ih dati na usvajanje ili u hraniteljske porodice.
U godini za nama, novu porodicu pronašlo je 100 dece u Srbiji, što je za četvrtinu manje nego, na primer, pre četiri godine, kada je broj usvojitelja bio najveći. Tada je i 12 porodica iz inostranstva usvojilo dete iz Srbije. Prošle godine bilo ih je dvostruko manje.
"Uzrok tog malog pada je inertnost Centara za socijalni rad i blagovremeno utvrđivanje porodičnog pravnog statusa deteta i izuzetna sporost sudova u odlučivanju i donošenju presuda o rešenju roditeljskog prava", navodi Dragan Vulević iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.
U prethodnoj godini, više od 750 roditelja iz Srbije i 60 iz inostranstva s nestrpljenjem je čekalo da usvoji dete. Pokazalo se, međutim, da je spisak osobina koje željeno dete treba da ima za roditelje iz Srbije mnogo duži.
Osim usvajanja, i hraniteljstvo je rešenje za zbrinjavanje dece bez roditeljskog staranja. U Srbiji trenutno ima oko 4.500 hranitelja koji brinu o 6.500 dece.
"Kod hranitelja je malo drugačija situacija. Hraniteljstvo je privremeno jer deca odlaze posle na usvojenje, dobijaju neki drugi oblik zaštite ili se vraćaju biološkim porodicama a rastanci su uvek teški", navodi Dobrila Grujić iz Centra za porodicni smeštaj dece i omladine.
Za hraniteljstvo se od države dobija novac, ali on, kako ističu hranitelji, nikada ne sme biti jedini motiv za brigu o deci. Tako su Vlasta i Miroslav Jahoda, kada su odgajili svoju decu, rešili da se, makar privremeno, brinu o prvo o jednom dečaku, pa onda o devojčici. Najteži je, tvrde, bio prvi rastanak.
"Rastanak je jako težak, ne možete funkcionisati, sve vam ispada iz ruku, dete je kod vas i dete je vaše, vi ga prihvatitie i onda vam nestane", reči su hraniteljke Vlaste Jahod.
"Za tu decu je najpotrebnija ljubav. Morate imati veliko srce da biste mogli da budete hranitelj", ističe hranitelj Miroslav Jahoda.
Nadležni su optimistični, veruju da će uspeti veliki plan kojim će mališani do tri godine biti smešteni u porodice, a ne u domove.
Objašnjavaju i da hranitelji, mogu postati i usvojitelji, ali da to, najčešće nije praksa. O tome odlučuju centri za socijalnu zaštitu i vode se, kažu, interesom deteta. Istovremeno, sve se intenzivije sprovode programi saradnje sa biološkom porodicom, ne bi li se našlo trajno, a održivo rešenje za decu.
