Izvor: Blic, 06.Apr.2012, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lica i imena
„Lica i imena/Voleo bih da su ista“ pevaju Lu Rid i Džon Kejl na albumu posvećenom Endiju Vorholu. Onda ne bi bilo problema, ne bi bilo ljubomore, razvija Lu Rid dalje svoju misao, kada bismo svi imali ista lica i ista imena. Kampanja je, i ovaj ideal se u velikoj meri ostvaruje.
Doduše, to rade oni čija nas lica posmatraju, a čija se imena stapaju u nepreglednu magmu imena, lica, misli, slogana, fraza, poštapalica, naučenih gestova, neautentičnih grimasa, patvorenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izraza.
Ne, nisu svi isti, to je tačno, ali sve isto rade. Zbog toga se čini da nema nikakve razlike. Floralno-narodnomedicinska metafora/simbol pak ne utvrđuje razliku, samo je potvrda istosti: različku (Centaurea montana) treba oslonac, inače će poleći, kažu priručnici hortikulture, a kad polegne, izmeša se sa ostalim cvećem u lejama. Ista stvar, dakle.
Lica pak sadrže onu meru hinjene, nameštene blagosti, tobožnje tolerantosti, a obrazina pada onda kad se osete ugroženima, kada se zloba i netrpeljivost, udruženi s viškom ambicije i prepotencijom bez pravog pokrića, pojave na licu-ekranu: što je u duši, u radnji, to je na licu, u izlogu, kad-tad.
Pa, opet - nema drugih lica. I neće ih biti. Valja nam, dakle, suočavati se s praznim pogledima i praznim rečima. Možda je to pogled u ogledalo?
Povezane vesti: Odbrana političara Unutranja unutrašnja emigracija Životi drugih Yuboks, R.I.P. Pogrešno
