Izvor: Večernje novosti, 17.Avg.2015, 17:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koristi od odliva mozgova

PROCENjUJE se da je dijaspora od 2000. investirala oko pola milijarde evra u srpsku ekonomiju i zaposlila oko 25.000 ljudi. Često se pominje, po svemu sudeći, precenjena cifra o četiri miliona Srba u regionu i širom sveta, kao i o doznakama od čak pet milijardi dolara. Ranije se baratalo i s podatkom o nekoliko desetina hiljada mladih obrazovanih ljudi koji napuštaju Srbiju svake godine. Međutim, njih jedva da se toliko iškoluje svake godine. Podaci Narodne banke Srbije, koji su najpouzdaniji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << pokazuju da trend priliva po osnovu bruto doznaka za prošlu godinu iznosi dve i po milijarde evra. Sličan iznos zabeležen je i 2013. Ti prilivi učetvorostručuju stopu domaće štednje, koja bez njih iznosi samo tri do četiri odsto BDP. Treba dodati i ino-penzije od oko 600 miliona evra, koje su neka vrsta "odloženih doznaka", kao i razne poklone koji stižu iz inostranstva. Dakle, pet milijardi dolara je nerealna brojka. Kao i ona o četiri miliona Srba van matice. Posebno je nerealna teza o žestokom odlivu mozgova iz Srbije. Zaista nemamo relevantne podatke koliko obrazovanih Srba radi po svetu, ali nam sama demografija govori da se taj broj ne može izražavati u nekoliko stotina hiljada. Naime, skoro svi "društvenjaci" ne mogu naći posao u inostranstvu, dok je ukupan broj godišnje odškolovanih elektrotehničara, fizičara i mašinaca u Srbiji takav da bi trebalo da tokom jednog stoleća svi oni redom napuste Srbiju da bi se moglo govoriti o gore pomenutim ciframa. Možemo, međutim, grubo proceniti kakve efekte ima odliv mozgova na domaću ekonomiju. Na sreću, u poslednje vreme objavljeno je nekoliko studija u svetu koje se bave tim fenomenom i one sugerišu nešto što se retko može čuti u domaćoj javnosti. Zemlje poput Britanije, Kanade, Australije pokušavaju da privuku visokoobrazovane imigrante, procenjujući da će oni podstaći ekonomski rast. Te studije pokazuju da visokoobrazovani ljudi iz zemalja u razvoju imaju znatno veću verovatnoću da emigriraju. Na primer, među Indijcima blizu 40 odsto emigranata ima visoko obrazovanje, što je impoznatno u poređenju sa oko samo 3,3 odsto visokoobrazovanih stanovnika Indije starijih od 25 godina. Odliv mozgova je dugo uznemiravao kreatore politike u siromašnim zemljama koji su strahovali da će to drastično pogoditi njihove ekonomije, lišavajući ih preko potrebnih kvalifikovanih radnika koji bi kreirali nove proizvode za tržište i radili u domaćim bolnicama. Nove studije, međutim, pokazuju da odliv mozgova treba procenjivati uzimajući u obzir i blagotvorne efekte doznaka, povratka migranata, etno-investicija. Egzodus visokokvalifikovanih ljudi mogao bi se ispostaviti kao koristan za zemlje emigracije. Najnovije studije o migraciji iz zemalja kao što su Gana, Fidži, Indija i Rumunija osnažuju ovo stanovište (The Economist, 2011). Samo u toku 2010. radnici iz zemalja u razvoju doznačili su 325 milijardi dolara, kažu podaci Svetske banke. U Libanu, Lesotu, Nepalu, Tadžikistanu doznake čine više od 20 odsto BDP. U Srbiji, koja se i svetskim razmerama dobro kotira, nešto manje od devet odsto. Kvalifikovani migrant može da zaradi nekoliko puta više nego što bi njegov prihod bio da je ostao kod kuće. Proučavanjem rumunskih imigranata u SAD, otkriveno je da prosečan emigrant zaradi skoro 12.000 dolara godišnje više u SAD nego što bi zaradio u rodnoj zemlji, gde je inače prihod po glavi stanovnika oko 7.500 dolara. I teza o gubitku država koje finansiraju studije onih koji odu došla je u pitanje. Studija koja se bavila Ganom upućuje da migranti u toku radnog veka pošalju pet do šest puta veći iznos nego što je koštalo njihovo obrazovanje. Mnogi emigranti bi bili bez posla da su ostali u zemlji. Indijci u Silicijumskoj dolini pomogli su da se oblikuje regulatorna sruktura za indijske industrije, posebno pomažući softverske firme da se probiju na američko tržište. Migranti se neretko vraćaju kući, često s novim veštinama. Studija o rumunskim migrantima ukazuje da povratnici zarađuju u proseku 12-14 odsto više od onih koji su ostali u otadžbini. Na kraju, emigracija ima blagotvorne efekte na one koji se odluče da ostanu, podstičući ih da se obrazuju, ali i da lakše nađu radno mesto. Na primer, kada je počeo talas jugoslovenske emigracije u drugoj polovini šezdesetih, to je smanjilo problem nezaposlenosti, a ubrzo i popravilo platni bilans, kada su obimne doznake počele da pristižu. Po svemu sudeći, velika emigracija devedesetih danas daje efekte omogućujući građanima da imaju životni standard iznad realnih mogućnosti.

Nastavak na Večernje novosti...