Izvor: Politika, 01.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Isplakivanje jezera
Novi domaći filmovi „Čarlston za Ognjenku”, „Šejtanov ratnik”, kao i predstojeći, „Sveti Georgije” i „Gorski vijenac” potvrđuju da i u Srbiji postoje autori koji u oblasti specijalnih efekata ne zaostaju za savremenim svetskim produkcijama
Žilavost srpske kinematografije ne ogleda se samo u desetak filmova koji se realizuju godišnje ili u žanrovskoj raznolikosti već i u naporima mladih reditelja da tehnološke trendove savremene svetske produkcije uvode >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i u srpski film.
U poslednje četiri godine srpski autori su smeliji da se oprobaju u kompjuterskoj animaciji, za naše uslove, još uvek nedovoljno istraženoj oblasti. Zahtevan rad na izradi kompjuterskih efekata razlog je skoro dvogodišnjeg čekanja novog domaćeg filma „Čarlston za Ognjenku” Uroša Stojanovića.
Za potrebe ovog filma u Beogradu je osnovan VFX studio za postprodukciju i specijalne efekte, u čiji rad su bili uključeni članovi sličnih studiji iz Francuske, Bugarske i Hrvatske. Odgovornu ulogu umetničkog direktora imao je Boban Savić (Geto), akademski slikar i ilustrator, zvezda „Politikinog Zabavnika” i mnogih francuskih stripova. Supervizor je bio Gaston Markoti, autor vizuelnih efekata u filmovima „Jovanka Orleanka” Lika Besona ili „Deveta kapija” Romana Polanskog.
Rezultat rada članova ovog VFX studija je više od 300 specijalnih efekata u dužini do oko 30 minuta, izrađenih po najvišim standardima zapadnoevropske i holivudske produkcije. Budući da se radi o zahtevnom filmu, prvi put u Srbiji je urađen „digital intermediate”. Ovaj proces – skeniranja negativa i pretvaranje u digitalne fajlove visoke rezolucije – omogućio je velike intervencije u snimljenom materijalu. Takođe, ovaj proces je omogućio i široku mogućnost kolor korekcije filma, za koju je bio zadužen Didije L' Fuest, deo tima filma „Čudesnom sudbinom Amelije Pulen”.
Odluka scenarista Aleksandra Radivojevića i reditelja Stojanovića da radnja filma bude smeštena u dvadesete godine prošlog veka iziskivala je zahtevnu animaciju i veliki broj modernih digitalnih efekata. Scene otvaranja palate „Albanije”, bajkovitog sela iz kog potiču junakinje, ispaljivanja „čoveka od čelika” Dragoljuba Aleksića iz topa ili „isplakivanje” jezera podrazumevale su najaktuelnije CGI (computer generated imagery) tehnologije. Matte painting, compositing, 3D modeling i digital doubles neke su od tehnika koje su omogućile da naš film stane rame uz rame sa holivudskom produkcijom, filmovima „Mulen ruž” Baza Lurmana ili „Uspavana dolina” Tima Bartona.
U razgovoru za „Politiku” pred beogradsku premijeru filma, reditelj Stojanović podseća da je prvi specijalni efekat u srpskoj kinematografiji načinjen u filmu „Čudotvorni mač” Voje Nanovića i dodaje:
– Specijalni efekti u „Čarlstonu” su na tragu filma „Mulin ruž”, u kojem oni upotpunjuju priču i odnose likova. Mi ne nudimo robote i svemirske brodove, već efekte koji su deo stila filma. Publika očekuje da vidi neku sliku koju nema u običnom životu – tvrdi Stojanović. On podvlači da nije želeo da se vodi čestim primerima u kojima su priča i dramaturgija bazirani na specijalnim efektima, jer su to „ledene slike, prema kojima nemate nikakav odnos”.
– Efekti u savremenom filmu su već dovedeni do savršenstva. Fantastična je prilika kada jedan glumac igra neki lik koji kompjuterski dorađujete. Danas lako možete da napravite trodimenzionalnog Švarcenegera i da on izgleda savršeno, međutim idealnog glumca još uvek ne – upozorava Stojanović i ističe dostignuća animatora studija „Piksar” i dodaje da je „animator glumac koji glumi olovkom ili u kompjuterskom programu”.
Pre „Čarlstona za Ognjenku”, bojažljivi upliv specijalnih efekta u srpski film primetan je u filmovima „Mi nismo anđeli 2” Srđana Dragojevića, „Ivkovoj slavi” Zdravka Šotre, „Anđeli 3: Rokenrol uzvraća udarac” Petra Pašića i „Agi i Ema” Milutina Petrovića. Međutim, najsmelija je bila ekipa filma „Šejtanov ratnik” (2006) u režiji Stevana Filipovića.
– Ideja je bila da se pokaže da i u našoj zemlji postoji pamet, znanje i odlučnost mladih autora da naprave nešto drugačije, što bi pomerilo standarde u domaćoj produkciji. Želimo samo da pokažemo da, uz korišćenje modernog filmskog jezika i digitalne tehnike, nisu potrebni milioni da bi napravili film koji može da parira stranim produkcijama – ističe reditelj Filipović ne krijući da je „Šejtanov ratnik” rađen po uzoru na trilogije „Gospodar prstenova” i „Ratovi zvezda” i serijal „Hari Poter”.
Uporan rad na ovom filmu, omogućio je ekipi posetu danas čuvenom WETA studiju u Novom Zelandu, čiji su osnivači Ričard Tejlor i Piter Džekson, reditelj trilogije „Gospodar prstenova”. Tejlor je dobitnik pet „Oskara” za specijalne efekte u trilogiji „Gospodar prstenova” i filmovima „King Kong” i „Letopisi Narnije: Lav, veštica i ormar”.
„Trilogija 'Gospodar prstenova' je obeležila Novi Zeland na filmskoj mapi sveta, kao što je vaš film obeležio Srbiju. Mi, do juče potpuni stranci, postali smo prijatelji putem naših filmova. Takvo zbližavanje ljudi i komunikacija je najveća moć i vrednost filma kao medija”, rekao je Tejlor prilikom posete ekipe našeg filma njegovom studiju.
– Nismo rasli u pećini i ako ne želimo ne moramo da kaskamo za svetom. Ograničeni smo budžetima i produkcijskim uslovima, ali su digitalni efekti pre svega sredstvo, jedan od alata u rediteljskom arsenalu, što nam je potvrdio i Ričard Tejlor tokom boravka u WETA studiju – dodaje Filipović.
Sendi Kumalakanta, autor maski, mehaničkih efekata i minijatura u „Šejtanovom ratniku” imao je priliku da nekoliko dana prati rad animatora i majstora specijalnih efekata u ovom prestižnom studiju. Kumalakanti, kome su uzori stručnjaci u američkom studiju „Edge FX”, španskom „DDT efectos especial” i australijskom „Creature Shop” čiji su doprinosi „Ratovima zvezda” nemerljivi, ovo iskustvo je mnogo značilo što će se primetiti u njegovom daljem radu.
U oblasti specijalnih efekata naši autori uče i, sve više, idu u korak sa svetom. Upliv specijalnih efekata u srpsku kinematografiju nastaviće se filmom „Sveti Georgije ubiva aždahu” Srđana Dragojevića koji je u fazi montaže i projektom „Gorski vijenac” koji će tokom ove godine realizovati studenti Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu.
Ivan Aranđelović
[objavljeno: 02/02/2008.]
