Izvor: Politika, 01.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ipak bez ograda
Istraživanje ,,Srpske kulturne vrednosti” u organizaciji lista ,,Politika” (8.1. 2008) imalo je, ako sudimo po sadržaju pitanja, tri osnovna cilja: 1) da se iskaže lični odnos prema kulturi u Srbiji, 2) da se saopšti stav o vlastitoj kulturi i 3) oceni odnos prema drugim kulturama.
Nejasnoće nastupaju već na početku ankete. Trebalo je da ispitanici odluče o značenju pojma kultura. Njihov odgovor je – umetnost, stvaralaštvo. Međutim, umetnost je samo značajan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << deo, ali ne i celina kulture. Druga nezgoda sa asocijativnim određenjem pojma kultura pokazuje se u učestalosti pojedinih asocijacija. Muzeji su u Srbiji na drugom mestu, a verovanje i vrednosti na pretposlednjem!
Na prvom koraku, ispitanici su asocijativno odredili pojam kulture, ali na drugom se već od njih traži da odrede sopstveni odnos prema kulturi. Reč je zapravo o umetnosti i ta lista je unapred određena. (Uzgred, tabela pokazuje da su muzeji u Srbiji slabo posećeni –73, 6 odsto a videli smo da su ove ustanove kulture na drugom mestu asocijativne značajnosti!)
Lični odnos prema kulturi (umetnosti) meren je kategorijom važnosti, kulturnim navikama, amaterskim kulturnim (umetničkim) aktivnostima, određivanjem ključne vrednosti, definisanjem prepreka za učestvovanje u kulturnim događajima. Odgovori na ova pitanja pokazuju da između kulturnih (umetničkih) vrednosti u Srbiji i EU ne postoje suštinske razlike: približno isti broj ispitanika je odgovorio da kultura nije uopšte važna; približno isti broj odgovora se odnosi na nepročitanu knjigu, a u nekim kulturnim navikama su redovniji građani Srbije od građana EU. Lična kultura je uvek izbor iz kulture i izgrađivanje sopstvenog stila života. Da li neko posećuje pozorište jedanput ili pet puta mesečno govori o učestalosti a ne o stavu prema pozorišnoj umetnosti. Značajna razlika je ako neko uopšte ne odlazi ili ne odlazi u pozorište. A to je već pokazatelj njegovog odnosa prema umetnosti a ne prema kulturi.
Odnos prema sopstvenoj kulturi ocenjen je pitanjima: kako se vrednuje srpska kultura; koja vrsta muzike se sluša; da li se posećuje Guča ili Egzit. Po opredeljenosti za mir, srpski ispitanici su ispred evropskih (!), a to odudara od stereotipa o Srbima kao ljubiteljima ratova. Kolektivne preferencije su još uvek pri vrhu lestvice vrednosti (socijalna pravda i istorijsko nasleđe). Kod ispitanika EU je ekološka vrednost na drugom mestu. Izbor muzike više govori o ukusu, a ne o kulturnom indikatoru. Odgovor da se sluša i zabavna i narodna, govori da je muzika važna kulturna i umetnička potreba. U tom pogledu, pitanje Guča ili Egzit samo je nastavak zadovoljavanja potreba ispitanika za muzikom i muzičkim događajima. Iz ovoga ne slede značajni zaključci o kulturnim vrednostima Srba.
Treći blok pitanja trebalo je da pokaže odnos srpske kulture prema inostranoj. Ta pitanja su najbrojnija: učenje stranih jezika, upoznavanje ljudi iz drugih država, način upoznavanja sa stranim kulturama, odnosom globalizacije i srpske kulture. Različit odnos prema globalizaciji pokazuju ispitanici iz svih evropskih kultura. Ali jedan stav je približno isti: globalizacija nacionalnih kultura nije poželjan proces. Zainteresovanost za upoznavanje pripadnika drugih kultura takođe je neravnomerno zastupljena, ali odstupanja od proseka nisu velika. Srbi nisu zatvoreni prema drugima i to demantuje teze o ksenofobičnosti. Ovde se nekako odomaćilo shvatanje da je kritika praktičnog ponašanja evropskih javnih aktera jednaka ksenofobičnosti. To pokazuje i odgovor na pitanje o učenju stranih jezika. Bez obzira na motive, odgovori nedvosmisleno potvrđuju kulturnu otvorenost srpskih ispitanika. I u pogledu zainteresovanosti za inostrane kulture i umetnosti, Srbi pokazuju otvorenost. Nije valjano tumačenje da nisu zainteresovani (75,4 odsto) jer se razlikuju odgovori ,,Uopšte nisam zainteresovan” i ,,Nisam previše zainteresovan”. Ovaj drugi govori o stepenu zainteresovanosti a ne o odsustvu. Iz tog nerazlikovanja izveden je pogrešan zaključak da su Srbi iza zemalja EU. A među tim zemljama ima 42 odsto onih koji nisu zainteresovani za druge kulture.
Da zaključim. I sa svim primedbama metodološkog karaktera, rezultati ovog ispitivanja mogu se oceniti kao povoljni za našu kulturu. Kada se ima u vidu političko-istorijski kontekst razbijanja SFRJ i odnos EU politike prema Srbima, dobijeni odgovori pokazuju veoma pozitivnu sliku o srpskoj kulturi i odnosu naše kulture prema drugim pre svega EU kulturama.
Istraživanje je pokazalo da nema velikih razlika u odgovorima srpskih i ispitanika iz EU. Važno je da postoji određeni stepen otvorenosti i da se kulture međusobno uvažavaju i tolerišu. Iskazane razlike su samo spoljni pokazatelj suštinskih odlika kulture kao što su identitet, tradicija, religija, jezik, institucije, oblikovanje pojedinačnog i kolektivnog načina života.
sociolog, naučni savetnik
Zoran Avramović
[objavljeno: 02/02/2008.]
