Izvor: Večernje novosti, 29.Maj.2014, 22:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đerdap zatrpalo đubre

KLADOVO - Za 30 godina koliko radim na „Đerdapu“ ovakvu količinu otpada nisam video. Dunav je javna kanalizacija Evrope, a ovaj put je do nas svašta doplovilo - kaže dizaličar Slaviša Perić, koji zajedno sa kolegama i Milanom Petrovićem, šefom operativne pripreme, svakodnevno raščišćava neprobojnu zavesu otpada nagomilanu ispred hidroelektrane „Đerdap 1“. Sve što je vodena stihija mogla da donese iz gornjeg toka Dunava i njegovih pritoka iz regiona, donela je do brane HE „Đerdap >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << 1“. Kubici i kubici drveća, na stotine delova pokućstva iz poplavljenih područja na Savi, Drini i Dunavu, igračke, frižideri, fotelje, stolice, mrtve životinje... Otpada ima samo na srpskoj strani elektrane. Dunav je na rumunskoj - čist! - Takav je Dunav. Struje otpad nanose isključivo kod nas, i to 98 odsto. Na rumunskoj strani ovih dana skoro da uopšte i nemaju posla - objašnjava Radisav Čučulanović, portparol HE „Đerdap 1“. Od 22. maja iz Dunava je izvučeno više od 5.000 tona otpada. I ranije je na našu najveću fabriku struje stizao otpad iz cele Evrope, ali nikad kao sada. Zakrčilo đubre put, pa ni da se makne. Što se za dan očisti, ujutru kao da nije ni rađeno. A voda stalno nešto nosi. Vade se iz Dunava plastične flaše, panjevi, stabla sa korenom... - Plastična ambalaža nam govori sve evropske jezike - kroz osmeh kažu radnici angažovani na čišćenju otpada, a na tim poslovima radi njih skoro 80 u tri smene. Da bi organizovali smenski rad, na „Đerdapu 1“ su morali da osim svojih, angažuju i nekvalifikovane radnike iz AD „Đerdap usluge“, njih tridesetak. Priskočili su u pomoć i radnici kladovskog komunalnog preduzeća „Komunalac“. - Radimo pet dana neprekidno sa dizalicama i evo sad sa ovim brodom-platformom sa bagerom i šlepom. Vadimo iz Dunava ovaj otpad koji je voda donela, a onda ga nosimo na deponiju u pretpristaništu - kaže Milisav Gamanović, vlasnik STARI MILANOVAC Razlika u nivoima gornje i donje vode, kad je jezero ispražnjeno, bila je oko 20 metara, za 14 metara manja od radne. Zbog toga su izronili iz vode krovovi starog Donjeg Milanovca, a Dunav je, kao nekada, ponovo ključao u Velikom i Malom Kazanu. D. O. O. „Gaman“ iz Kladova. Na našoj najvećoj dunavskoj fabrici struje angažovana je sva moguća mehanizacija koja može da pomogne pri vađenju otpada. Panjevi i stabla stalno pristižu i rešetke agregata hidroelektrane „Đerdap 1“ redovno se čiste. - U nekoliko navrata zaustavili smo agregat broj jedan jer je on na najvećem udaru od panjeva i ogromnih stabala. U toku popodneva i noći zaustavljamo na po dva sata agregate broj 2, 3 i 4, kako bi se očistile rešetke. Mora tako jer se ispred ulaznih polja stvara čep, pa ne može da prođe sitan nanos - objašnjava Mita Blagojević, zamenik direktora za proizvodnju. Od juče su na kladovskoj elektrani počeli da pune akumulaciono jezero, koje je već od prvog nailaska većih količina voda ispražnjeno do kote gornje vode na 63 metra visine. To praktično znači da je Dunav bio na takozvanom prirodnom režimu rada i na istoj koti kao pre nego što je brana bila izgrađena, tako da na „Đerdapu“ nisu mogli da utiču na nivo vode uzvodno od Golupca. - Posledica svega je smanjena proizvodnja. Tokom jučerašnjeg dana na našoj elektrani proizvedeno je 14.996 megavat-sati, a na rumunskoj 18.894. Razlog je to što imamo šest sati manju proizvodnju jer zaustavljamo agregate zbog čišćenja rešetki - dodaje Blagojević.UGINULE ŽIVOTINjE Iz Dunava je do sada po posebnoj proceduri i uz prisustvo republičke veterinarske inspekcije izvađeno sedam domaćih životinja. Kad se tela uginulih životinja izvade iz vode ceo prelaz se zatvara za saobraćaj, a zatim kompletno dezinfikuje.

Nastavak na Večernje novosti...