Izvor: B92, 04.Jan.2012, 17:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Briga za raseljene sa KiM prioritet
Beograd -- Sprovođenje strategije za zbrinjavanje najugroženijih izbegličkih porodica i pomoć raseljenima koji su ostali na KiM biće prioriteti Komesarijata za izbeglice.
"Uprkos krizi, Vlada Srbije je i ove godine budžet Komesarijata povećala za deset procenata", izjavio je srpski komesar za izbeglice Vladimir Cucić i dodao da očekuje da će raspolagati sa blizu milijardu i po dinara.
Tim sredstvima i uz podršku donatora biće realizovani, kako je naveo, programi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rešavanja stambenih i ekonomskih problema izbeglica, raseljenih osoba kao i bivših izbeglica, odnosno onih koji su uzeli državljanstvo Srbije, ali su i dalje socijalno ugroženi.
Istakavši da kriza u Srbiji još nije prošla, srpski komesar je izrazio žaljenje što od ove godine Komesarijat Vlade Srbije ne može da računa na finansijsku pomoć UNHCR-a u trajnom zbrinjavanju izbeglica, jer se fokus ove organizacije pomera na druge probleme.
"Žao mi je što neki od naših dugogodišnjih partnera, kao što je UNHCR, posustaju. Jasno je da fokus ne može biti preko 20 godina na istoj krizi, kada imate u vidu krize širom sveta, ali smo iznenađeni time što se izlazna strategija ovako restriktvno sprovodi", rekao je Cucić.
On je podsetio da je nekada UNHCR pokrivao 80 odsto sredstava u zbrinjavanju izbeglica, a sada učestvuje sa svega sedam procenata u troškovima zatvaranja kolektivnih centara.
U Srbiji ima još oko 74.000 ljudi u statusu izbeglica, 3.000 i dalje živi u zvaničnim i još 2.000 u neformalnim kolektivnim centrima, a 5.000 u nehigijenskim naseljima.
"Vreme je da zatvaramo izbegličku krizu, ali se vrata ne mogu odjednom zalupiti", istakao je srpski komesar izrazivši nadu u uspeh donatorske konferencije zakazane za april u Sarajevu.
Na toj konferenciji bi trebalo da bude formiran donatorski fond s ciljem da se prikupi 550 miliona evra za trajno zbrinjavanje oko 73.000 izbegličkih porodica u četiri zemlje regiona.
Cucić je podsetio da je regionalnim projektom Srbiji namenjeno 335 miliona evra za stambeno zbrinjavanje i ekonomsko osamostaljivanje 16.780 porodica, odnosno 45.000 osoba, tokom narednih pet godina.
"Na marginama ministarske konferencije u Ženevi, predstavnici zemalja regiona su ovaj projekat predstavili donatorima, specijalni izaslanik visokog komesara za izbeglice upravo obilazi svetske metropole u kojima traži finansijsku podršku, a tom zadatku je veoma posvećena i naša diplomatija", objasnio je Cucić.
Prema njegovim rečima, dve decenije posle rata, povratak izbeglica i prognanih zamire, pa se tako veoma mali broj vratio u Hrvatsku, u BiH prioritet ima obnova imanja interno raseljenih, dok oko 7.000 izbeglica iz te zemlje još čeka na obnovu oko 3.500 objekata.
Kada je reč o povratku interno raseljenih s Kosova i Metohije, kako je naglasio srpski komesar, "nije bilo gore godine".
Povratak u pokrajinu se meri u promilima, jer od preko 200.000 interno raseljenih, trajno se vratilo tek nekoliko stotina, kazao je Cucić.
On je zapitao može li se uopšte govoriti o povratku na KiM kada se i dalje puca na ljude i podsetio da su u poslednja dva meseca 2011. ubijena dva korisnika i ranjena dva poverenika Komesarijata, da je došlo do pogoršanja situacije nakon specijalaca Rosu da nasilno preuzmu administrativne prelaze istakavši da u situaciji kada je sve to sinhronizovano "ne može biti reči o balkanskoj paranoji".
"Najnovije istraživanje civilnog sektora pokazuje da je samo trećina povratnika ostala na KiM. Neke opštine nisu uspele da ostvare nikakav povratak", kazao je Cucić i istakao da samo u retkim opštinama, kao što je Istok, povratak, ipak, uspeva.
