Izvor: TvojPortal.com, 08.Jun.2011, 10:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez zapošljavanja nema izlaska iz krize
Izvor Dnevnik.rs- Srbija je, prema ekonomskoj teoriji, izašla iz ekonomske krize, budući da je u poslednjih pet kvartala u zemlji ostvaren rast privredne aktivnosti, izjavio je pre nekoliko dana ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić.
Drugim rečima, teoretski kriza je prošla. Međutim, u praksi ona udara istom žestinom kao i pre dve godine.
Priznaje i sam ministar Ćirić da su u Srbiji, ipak, još uvek prisutni određeni simptomi krize, u prvom >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << redu visoka stopa nezaposlenosti, nelikvidnost privrede i kašnjenje u servisiranju duga. Srpski premijer Mirko Cvetković „pohvalio se” proteklih dana da se u Srbiji , nakon nekoliko godina, beleži povećanje broja zaposlenih što je, kako je objasnio, siguran znak da kreće nabolje.
Međutim, izlaska iz krize, bilo teoretski bilo praktično nema dok se zaposlenost drastično ne poveća odnosno dok nezaposlenost ne počne da opada. Naime, procenjuje se da je od septembra 2008. do istog meseca prošle godine bez posla ostalo 440.000 radnika. To znači da je za toliko smanjena zaposlenost. U Stregegiji zapošljavanja od ove do 2020. godine koju je krajem prošle godine usvojila Vlada Srbije, zapisano je da se planira da se zaposlenost stanovništva u dobi između 20 i 64 godine do 2020. godine sa sadašnjih 49 podigne na 66 odsto, što predstavlja porast broja zaposlenih za oko 440.000 lica što predstavlja nešto ispod stope koju je Evropska unija imala prošle godine. Dakle, tek za devet godina stopa zaposlenosti u Srbiji doći će na nivo koji je imala pre početka ekonomske krize i to samo pod uslovom da više niko do 2020. ne dobije otkaz ili ako ga i dobije odmah nađe drugi posao a da umesto onih koji odu u penziju budu zaposleni oni koji su na tržištu rada. Time bi se, te 2020. godine, pod uslovom da zaposlenost poraste za 440.000, razlika između stope zaposlenosti našeg i stanovništva u EU sa sadašnjih 19 procentnih poena smanjina na 9. Dakako, ovakva procena, zapisana u srpskoj Strategiji zapošljavanja, zasnovana je na pretpostavkama da će Srbija imati veću stopu privrednog rasta od prosečne evropske , kao i da će taj rast biti viši ili barem isto intenzivan kao rast BDP u Evropi. Drugim rečima da bi ovaj važan dokument mogao da se ostvari Srbija mora ubrzati svoju ekonomiju.
Da je to mnogo lakše zapisati u dokument nego ostvariti u praksi, pa makar teoretski Srbija izašla iz krize, potvrđuje i ekonomista Miroslav Zdravković koji ističe da pad zaposlenosti nije samo posledica ekonomske krize već i pogrešne ekonomske politike koja je u proteklim decenijama vođena. On kaže da zaposlenost u Srbiji pada već 22 godine te da nam je danas produktivnost kao pre 31 godinu ističući da zaposlenost raste samo u zdravstvu, obrazovanju i državnoj uprave, dakle u budžetskim korisnicima, a da je nedopustivo malo zaposlenih u prerađivačkoj industriji. Kriza je u Srbiji najteže pogodila preduzetnike. Od početka 2009. manje ih je za četvrtinu, u Hrvatskoj za petinu dok je preduzetništvo najmanje stradalo u Sloveniji. Pogotovo nije dobro što broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji brzo opada dok u javnom sektoru raste. Slovenija je jedina od bivših jugoslovenskih republika koja u prerađivačkoj industriji ima više zaposlenih nego ukupno u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju. Od 2000. godine Srbija je prepolovila broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji a do tada je u njoj imala isti broj zaposlenih na 1.000 stanovnika kao Slovenija danas. Trebaće nam više od 10 godina da vratimo taj odnos - ocenio je Zdravković.
Svima je jasno da za povećanje zaposlenosti odnosno pad nezaposlenosti nema ni brzih ni lakih rešenja ali je isto tako svima znano da se dugo ovako neće moći. Jer, već sada računice pokazuju da je zbir penzionera i nezaposlenih za četvrtinu veći od broja zaposlenih.
Lj. Malešević
Da ne bude teže
Profesor Ekonomskog fakulteta u beogradu Ljubodrag Savić upozorava da će situacija biti još teža jer se nalazimo u ekonomskoj krizi a kao društvo starimo i imaćemo sve veći broj penzinera.
- To su dve stvari koje će u narednom periodu ovaj odnos koji ni sada nije dobar još više narušavati. Doći ćemo u situaciju da imamo više penzionera nego što imamo zaposlenih i to je, nažalost, naša realnost. Posledica toga je da nam mnogo brže raste izdvajanje za penzije nego što nam raste BDP - rekao je profesor Savić.
kriza
