Izvor: Sportski Žurnal, 17.Jan.2012, 11:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VETRENJAČA: Buđenje mirnog grada
PIŠE: Dejan Stevović
Vaterpolo prvenstvo zimi. Nikada nisam u karijeri imao takav slučaj. Bio sam na više od 30 najvećih takmičenja što govori dve stvari. Prvo, da sam u tom pogledu ipak iskusan, što je dobro i drugo da sam mator što, naravno... Ali sve u svoje vreme.
Kako treba da izgleda prva vetrenjača kada se tekst piše posle nepuna dva dana boravka.
Ajndhoven, grad poznat po „Filipsu” i PSV sam video iz autobusa. Ipak, reprezentacija ga je >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << upoznala krajem prošle godine na petodnevnim pripremama sa domaćom reprezentacijom.
- Prijatan, miran grad. Bez tenzije.
U nedelju je sve još bilo mrtvo. Hotel „Park Plaza” je u neposredoj blizini centra. Nekoliko minuta šetnje pored lepih porodičnih kuća. Tek po neki automobil prođe. Vreme nije toplo ali je prijatno. Naš domaćin Goran, nekada trener vaterpolo kluba Vardar i reprezentacije Makedonije objašnjava:
– Mirno je ovo mesto kao što su Utreht i Tilburg. Amsterdam i Roterdam su sasvim drugačiji. Tamo vrvi od gužvi, automobila, noćnog života.
Ma, koga interesuje noćni život. Ovde smo po zadataku. Goran kaže:
– I sam sam sportista, poštujem vaše obaveze.
Onda dodaje:
– Ipak, kada budemo mogli popićemo negde čašu vina. Ima sjajnih, a jeftinih vina iz Čilea, Južne Afrike. Ovde nikada ne kupuju francuska vina.
Hajde, nećemo odmah o vinu. Još dosta je dana pred nama.
Hotel je skoro prazan. Ni jedna reprezentacija nije tu, ostalih turista jako malo. Svi su zbog toga zadovoljni. Marko Stefanović odaje tajnu:
– Kada smo se dogovarali o smeštaju tražili smo da budemo sami, da niko drugi ko ima veze sa šampionatom tu ne bude. Ispali su korektni, znam da su se interesovali Nemci da dođu. Dobili su odgovor da je hotel krcat.
Tu su teretana, bazen, prijatan lobi, ljubazno osoblje.
Početak obećava. Istina počelo je neuobičajeno. Dragi prijatelj, reprezentativni trener Vladimir Pavlović je zakazao susret na doručku u pet minuta do osam. Teškom mukom sam ispunio svoj zadatak. Napolju uveliko mrak. Tek se oko devet razdanilo. U prostoriji za klopu nema nikoga. Posle 20 minuta stiže Paja. Kaže da ga je zagovarao cimer drugi trener ekipe Dejan Stanojević. Na moju žalbu Marku Stefanoviću da sam pod navodima prevaren Paja lakonski odgovara:
– Prvo, nemaš svedoka da smo se dogovorili. Drugo, koliko sam puta ja čekao na ranijim takmičenjima.
I tu je kraj, ruka ruci. U celoj priči moraš da imaš sreću.
U stvari šta neko reče, ne moraš da imaš sreću ali ne smeš da imaš nesreću.
Nadam se da će naši igrači biti miljenici sreće. Ona je nekad neophodna.
Nastavak na Sportski Žurnal...
