Izvor: Politika, 23.Okt.2014, 10:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zeleno svetlo za Junkerov tim
Novi predsednik Evropske komisije obećava da će do kraja godine predstaviti obiman investicioni paket, ali i nove budžetske propise
Uprkos tome što su članovi Evropskog parlamenta (EP) minulih nedelja žestoko protresli pojedine kandidate za funkcije evropskih komesara, pa čak i jednu kandidatkinju vratili kući, Evropska komisija sa Žan-Klodom Junkerom na čelu juče je dobila podršku na plenarnom zasedanju EP u Strazburu, što će joj omogućiti da, kao što je planirano, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preuzme dužnost 1. novembra.
Naslednik Žozea Manuela Baroza je već uoči jučerašnjeg glasanja obećao da će pre kraja ove godine predstaviti obiman investicioni paket, ali i nove budžetske propise, koji bi trebalo da spreče da EU potone u novu recesiju.
„Pokrenimo Evropu ponovo”, rekao je evroparlamentarcima Junker, nedelju dana pošto su svetske berze zabeležile pad akcija zbog strahovanja da će evrozona potonuti u novu recesiju.
U aktuelnoj, oštroj debati unutar EU oko toga da li treba primeniti nemački recept da se većom štednjom smanji javni deficit i ojača ekonomija, ili francuski koji nalaže da se samo povećanjem potrošnje može osnažiti ekonomija, bivši premijer Luksemburga je očigledno zauzeo kompromisnu poziciju.
„Onima koji misle da će stroga štednja automatski oživeti ekonomiju i pokrenuti zapošljavanje mogu da poručim da treba da odustanu od tih ideja”, rekao je on i upozorio da se hitno mora postići sporazum svih političkih činilaca u EU o nužnim strukturnim reformama, budžetskoj ravnoteži i podsticanju investicija.
U govoru se očigledno trudio da udovolji i strankama levog centra i strankama desnog centra, koje su u EP oformile „veliku koaliciju” zahvaljujući kojoj je njegov tim dobio podršku 423 poslanika, dok je 209 glasalo protiv, a 67 bilo uzdržano.
Podsetivši da su investicije u EU od 2007. doživele pad od 20 odsto, što je oko 500 milijardi evra, on je naglasio da se to mora nadoknaditi, pri čemu je najavio da će EK do nove godine obelodaniti plan mera za ulaganje 300 milijardi evra radi podsticanja privrednog rasta, konkurentnosti i otvaranja novih radnih mesta. Doduše, zasad niko ne zna gde će biti pronađen ovaj novac.
Prema Junkerovim rečima, EU neopravdano gubi prostor na svetskom tržištu jer ne koristi svoj veliki potencijal numeričke privrede i tržišta, gde postoji jasna perspektiva zapošljavanja velikog broja ljudi.
„U sutrašnjem svetu, koji će značiti sve veću konkurenciju, Evropa će moći da napreduje samo ako uspe da stvori energetsku uniju”, rekao je Junker i dodao da se unutar EU o tome uveliko obavljaju razgovori i pripreme.
Budući prvi čovek izvršnog tela EU istakao je i da se „mora udahnuti nova snaga evropskom projektu, budući da građani gube veru u evropske ustanove, levičarski i desničarski ekstremisti zadaju udarce, a konkurenti preuzimaju prostor”.
„Naše susedstvo je krhko i nestabilno, i to od Ukrajine i Sirije, pa preko Bliskog istoka, do severne Afrike. Talasi imigranata na spoljnim granicama Evrope koji traže bolji život podsećaju nas da se mora biti solidaran i jamčiti za bezbednost naših granica”, naglasio je Junker, pri čemu su britanski mediji istakli kako on nije spreman da „uništi slobodu kretanja (unutar EU)”, što predstavlja jasan signal britanskom premijeru Dejvidu Kameronu da neće podleći njegovim zahtevima da Velika Britanija uvede ograničenja za slobodu kretanja.
Obraćajući se poslanicima, Junker nije pomenuo pitanje proširenja EU, ali već je poznato da je istakao da tokom njegovog petogodišnjeg mandata neće biti prijema novih članica. Nasuprot tome, odlazeći predsednik EK je u oproštajnom govoru u EP istakao kako za sobom ostavlja ujedinjenu, otvorenu i jaču EU, koja je tokom njegova dva mandata gotovo udvostručila broj članica – sa 15 na 28.
„Mnogi su predviđali da EU neće moći da funkcioniše sa 25, 27 ili 28 članica i da će biti blokirana. Realnost je da EU nije blokirana proširenjem. Realnost je da je nekada zapravo bilo mnogo teže međusobno usaglasiti neke od zemaljaosnivača EU, nego svih 28 članica”, rekao je Barozo i dodao da upravo proširenje vidi kao mehanizam koji je povećao političku moć i ekonomski potencijal EU, ali i omogućio slobodan život za pola milijarde ljudi.
Iako priznaje da je trenutni privredni rast u EU i pored „stabilizacije” prilika ipak „manji od očekivanog”, Barozo je pozvao Junkera da nastavi da vodi EU već zacrtanom politikom i da nastavi sa već započetim reformama.
„U Evropi se problemi ne rešavaju kroz revolucije ili još gore kontrarevolucije već kompromisom, reformama i evolucijom”, poručio je Barozo.
N. Radičević
objavljeno: 23.10.2014.
