Izvor: Politika, 12.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turska: Neprihvatljive optužbe za genocid
Opozicija traži da se Amerikancima zbog usvajanja nacrta rezolucije u odboru Kongresa odmah zabrani pristup bazi Indžirlik
Specijalno za "Politiku"
Istanbul, 11. oktobra – "Naša vlada izražava žaljenje i osuđuje tu odluku. Neprihvatljivo je da se turska nacija optužuje za nešto što se nikad nije desilo u istoriji."
Tako je vlada Tajipa Erdogana rano jutros reagovala pošto je Odbor američkog Kongresa za spoljnopolitička pitanja usvojio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nacrt rezolucije u kojoj se, sa zakašnjenjem od 90 godina, osuđuje genocid nad Jermenima koji je navodno izvršen na prostorima Turske tokom Prvog svetskog rata. Mnogi to doživljavaju kao šamar, koji još više bridi jer je stigao odande odakle se to nije očekivalo, od tradicionalnog strateškog saveznika s druge strane Atlantika.
Nacija je, kao retko kada, jutros jedinstvena bez obzira na političke boje. Potez koji je kasno sinoć povučen na Kapitol hilu osuđuju svi: predsednik Abdulah Gul, ministri, opozicione partije, listovi, građani.
"Neki političari u SAD su, nažalost, ponovo žrtvovali značajna pitanja sitnim domaćim političkim interesima", upozorio je predsednik Abdulah Gul u saopštenju koje je izdato odmah iza ponoći.
"Bazu Indžirlik treba odmah zatvoriti za Amerikance", izjavio Ojur Ojmen, jedan od lidera vodeće opozicione Republikanske narodne partije.
Dok vladini zvaničnici ipak diplomatski biraju izraze, štampa i javnost su ogorčeni, svejedno na političku pripadnost. Najtiražniji list u Turskoj "Hurijet" danas na prvoj strani, krupnim slovima, osuđuje potez američkih kongresmena: "Zakon mržnje". "Vatan" je izveštaj iz Vašingtona objavio pod uvredljivim naslovom: "27 glupih Amerikanaca". Broj se odnosi na rezultat glasanja u Odboru za spoljnopolitička pitanja u Kongresu, pošto je 27 članova bilo za, a 21 protiv usvajanja nacrta sporne rezolucije.
"Turska ovo nije zaslužila", ističu mnogi listovi, koji postavljaju pitanje: ko je, zapravo, dao pravo Amerikancima da ponovo, sa zakašnjenjem od skoro sto godina, pišu istoriju.
Najnoviji razvoj će, u to nema sumnje, još više raspiriti antiamerikanizam, koji je inače poslednjih godina veoma prisutan. Pogotovo posle vojne intervencije u Iraku koju od početka ne odobrava ogromna većina Turaka.
To potvrđuju demonstracije koje su već sinoć održane ispred američke ambasade u Ankari i konzulata u Istanbulu. Učesnici su ispred diplomatskih predstavništava SAD ostavili knjige, čiji su autori Amerikanci, u kojima se dokazuje da nad Jermenima 1915. godine, u vreme raspada Otomanskog carstva, nije izvršen smišljeni pokolj milion i po Jermena.
Zvanična Ankara već duže vreme bez uspeha poziva Vašington da preduzme odlučne i konkretne mere protiv kurdskih pobunjenika koji su našli utočište u severnom Iraku. Premijera Erdogana je izdalo strpljenje i on je pre dva dana dao "zeleno svetlo" armiji za upad u Irak, što će, ukoliko se desi, još više opteretiti odnose Ankare i Vašingtona, pošto se Pentagon protivi turskoj vojnoj intervenciji.
Vojislav Lalić
-----------------------------------------------------------
Jermenija zadovoljna
Brisel - Predsednik Jermenije Robert Kočarjan pozdravio je usvajanje rezolucije u spoljnopolitičkom komitetu Predstavničkog doma američkog Kongresa u kojoj su turski zločini nad Jermenima u Prvom svetskom ratu nazvani genocidom. "Nadamo se da će taj proces dovesti do toga da SAD u potpunosti priznaju genocid nad Jermenima kao činjenicu", rekao je Kočarjan novinarima posle razgovora u Briselu s visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom.
Tanjug
--------------------------------------------------------------------------
Protestni korak Ankare
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 11. oktobra – Turska vlada pozvala je danas svog ambasadora u Vašingtonu Nabija Sensoja da hitno dođe "na konsultacije". Tim korakom izrazila je protest zbog sinoćne podrške ovdašnjeg Spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma nacrtu rezolucije kojim se "potvrđuje da je Turska 1915. godine izvršila genocid nad Jermenima".
Akciju kongresmena kritikovala je i administracija Džordža Buša, jer je smatra "štetnom po savezničke odnose sa Ankarom, posebno važne za rat u Iraku". Autori rezolucije o genocidu kažu, međutim, da se o njoj govori "već više od dve decenije" i da je sve dosad blokirana sa obrazloženjem da "nije podesan trenutak za njeno donošenje".
M. P.
[objavljeno: 12.10.2007.]
