Izvor: Politika, 30.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudija ispitivao veštaka
Žan-Klod Antoneti se, između ostalog, interesovao kakvo je obrazovanje Tomislava Nikolića
Svedočenjem Iva Tomića, veštaka tužilaštva za ideologiju velike Srbije, koji je juče rekao da je vojvoda Momčilo Đujić zažalio zbog izbora koji je napravio 1989. godine, kada je Vojislava Šešelja proglasio za srpskog vojvodu i 1998. godine mu oduzeo titulu, u Haškom tribunalu nastavljeno je izvođenje dokaza protiv lidera radikala. Kako je veštak Tomić objasnio, odnos između >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Đujića i Šešelja je postao problematičan od momenta kada je Šešelj nezvanično podržao vlast Socijalističke partije Srbije do te mere da su ga neki nazvali „crvenim vojvodom", posle čega se Đujić distancirao od Šešelja tako što je u srpskoj štampi u to vreme objavio da je „Vojislav Šešelj skrenuo sa puta, da je izdao monarhiju i da sarađuje sa Socijalističkom partijom" koja je tada bila na vlasti.
Razgovor o monarhiji
Razgovor o monarhiji i prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću, koji je obeležio početak jučerašnjeg zasedanja, započet je pošto je u sudnici prikazan proglas četničkog pokreta izdat 18. februara 1991. godine, koji je potpisao predsednik Centralne otadžbinske uprave Srpskog četničkog pokreta vojvoda dr Vojislav Šešelj, a u kome su štampani tradicionalni slogani Srpskog četničkog pokreta: „Sloboda ili smrt", „Ravna gora pobediti mora", „S verom u boga za kralja i otadžbinu", „Srbija je večna dok su joj deca verna" i „Za Vaskrs slobodna Srbija".
Pošto je primetio da se u ovim sloganima spominje kralj, predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti je zatražio objašnjenje.
Veštak Tomić je odgovorio da je, kada je nastao, Ravnogorski pokret bio kraljevska vojska verna tadašnjem kralju i da je u većini svojih programskih dokumenata ovaj pokret ostao odan kralju Karađorđeviću.
„Da, ali ovaj dokument nosi datum 18. februar 1991. godine. Šta je sa monarhijom", upitao je sudija Antoneti.
„Pa, monarhija više ne postoji", odgovorio je svedok.
„Pa zašto se onda ovde pominje kralj", nastavio je sudija Antoneti.
Tomić je objašnjavao da se kralj spominje zato što se Ravnogorski pokret i dalje zalagao za monarhiju, parlamentarnu kraljevinu. Da je naslednik prestola Aleksandar Karađorđević živeo u egzilu i da se tražilo da se organizuje referendum da bi se vratila monarhija.
„Aleksandar Karađorđević, gde je on živeo, u SAD", upitao je predsedavajući sudija.
„Ne, nego u Velikoj Britaniji", odgovorio je Tomić.
„Da li je Đujić imao nekakve stavove oko uspostavljanja monarhije", upitao je sudija Antoneti.
Tomić je odgovorio da je Đujić i dalje bio veran monarhiji i da je želeo da se ona ponovo uspostavi u Jugoslaviji.
„Da li je Šešelj imao neke stavove u pogledu uspostavljanja monarhije 1991. godine", nastavio je sudija Antoneti.
„U početku, Šešelj se pozitivno odnosi prema tome – 1991. i 1992. godine. Međutim, posle toga se distancira od monarhije i pominje mogućnost organizovanja referenduma po tom pitanju. Mislim da je istovremeno bio izuzetno kritičan prema prestolonasledniku. Šešelj smatra da Aleksandar Karađorđević nije bio sposoban da vodi državu", rekao je Tomić.
Pošto je, zbog toga što u spomenutom proglasu piše da treba „slediti napore slavnih prethodnika Draže Mihailovića, Dragiše Vasića i dr Stevana Moljevića" i „valja ponovo razviti četničke zastave u svim srpskim zemljama", objašnjeno da je Draža Mihailović bio glavni vojni komandant Ravnogorskog pokreta i ministar odbrane jugoslovenske vlade u egzilu, a da su ova druga dvojica bili glavni ideolozi pokreta, sudija Antoneti je upitao da li je protiv Draže Mihailovića vođen proces zbog ratnih zločina.
„Jeste, on je proglašen krivim i pogubljen je 1946. godine", odgovorio je svedok.
Tužiteljka Dal je rekla da bi se vratila na stvaranje Srpskog četničkog pokreta. Ali, sudija Antoneti kao da je nije čuo.
„Vi kažete da je general Mihailović bio osuđen na smrt, a na engleskom vidim da je bio pogubljen", prokomentarisao je.
„Bio je pogubljen. Pogubio ga je komunistički sistem koji je i vodio suđenje koje nije bilo pravično jer nije postojala odbrana", tvrdio je svedok.
„A, šta mu se stavljalo na teret", interesovao se sudija Antoneti.
„Da je sarađivao sa Nemcima i Italijom i da se borio protiv pokreta otpora pod vođstvom komunista", odgovorio je veštak.
U drugoj polovini jučerašnjeg zasedanja predsedavajući sudija je obećao tužiteljki Dal da joj više neće oduzimati vreme svojim pitanjima, ali ona je odgovorila da raširenih ruku dočekuje pitanja sudija.
Sudija Antoneti i juče je pokazao da prati srpsku štampu.
Poznato ime
Objašnjavajući kako je došlo do osnivanja SRS-a, Tomić je u jedom momentu rekao da je Šešelj postigao sporazum sa jednim od lidera Narodne radikalne stranke Tomislavom Nikolićem da osnuju novu političku partiju.
„Pomenuli ste ime koje je dosta poznato. Tomislav Nikolić. Ko je on bio", reagovao je sudija Antoneti.
„On je prvobitno živeo u Kragujevcu, u to vreme je bio član Narodne radikalne stranke, a kasnije će postati jedan od glavnih lidera radikalne stranke, on je sad potpredsednik partije", odgovorio je Tomić.
„Šta je on po profesiji. Kakvo je njegovo obrazovanje", upitao je predsedavajući sudija.
„Ne znam. Nije pravnik. Zaboravio sam koje je njegovo zanimanje", odgovorio je veštak.
Tomiću, koji trenutno priprema svoju doktorsku tezu koja govori o srpskom nacionalnom pitanju u komunističkoj Jugoslaviji, i autor je mnogobrojnih članaka, radova, eseja i izveštaja koji se odnose na srpsko nacionalno pitanje, i juče je ponovio da je Šešelj intelektualni potomak Ravnogorskog pokreta, „od kojeg je preuzeo cilj stvaranja velike Srbije”, da je još početkom devedesetih godina govorio da Hrvati moraju da se kazne za zločine koje su počinili nad Srbima u Drugom svetskom ratu i da je čim su počele napetosti u bivšoj Jugoslaviji on poslao dobrovoljce SRS-a u Hrvatsku pod izgovorom da zaštite srpsko stanovništvo.
LJ. Milisavljević
[objavljeno: 31/01/2008]
