Izvor: Blic, 04.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle mene potop
Naša gradilišta, liče na razbojište koje ostaje nesređeno i dugo posle završetka radova. Mada je mučno da se neprestano govori kako u svetu nije tako, mora se to i ovom prilikom reći.
Ne samo da su izvođači radova i oni koji su ih najmili dužni da sve dovedu u red, već su obavezni da za „susedstvo", što će reći urbanističku „mikrookolinu", ostave nešto vredno pažnje. Naručioci posla i izvođači radova koji drže do sebe će to, doduše, i sami uraditi. O >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << onima kojima nije toliko stalo do ugleda, pobrinuće se već gradski propisi i obavezujući ugovori. Ako se u našim uslovima ne možemo nadati da ćemo na svakom ćošku naići na velikodušne graditelje, od njih bar moramo tražiti da počiste iza sebe. Kako se svakodnevno uveravamo na ulicama Beograda, ni ta skromna očekivanja se ne oživotvoruju. Za razliku od svetskih gradova u kojima, kako je već rečeno, graditelji ostavljaju trag nekim lepim obeležjima, naši se radije drže devize: posle mene potop. Mnogo bi bilo delotvornije kada bi ih na obaveze da urede zemljište i okolinu građevine podsticale inspekcijske službe. Ili još bolje kada bi to bilo uslov da ubuduće dobiju bilo kakav nov posao.
.jpg)
