Izvor: Blic, 15.Nov.2008, 08:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Oporavak moguć tek od 2010. godine

Evrozona, monetarna unija u koju je uključeno 15 od 27 država članica EU, po prvi put je nakon uvođenja evra kao zajedničke valute 1999. godine ušla u recesiju zbog svetske ekonomske krize. Prema podacima „Jurostata”, statističke agencije EU, u evrozoni je u trećem kvartalu ove godine, kao i u prethodnom, zabeležen negativni rast od po 0,2 odsto. Nemačka privreda, kao najsnažnija u Evropi i vodeći izvoznik u svetu, zabeležila je negativnu stopu rasta od 0,5 odsto. Privrede >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << SAD i Japana takođe su u recesiji, a osetno je usporena i ekonomska ekspanzija u Kini.

U tako sumornoj atmosferi sinoć je u Vašingtonu počeo samit 20 najrazvijenih zemalja G20, uoči kojeg je već bilo jasno da neće doći do dogovora najmoćnijih o jedinstvenom pristupu krizi, za šta se zalaže EU na čelu sa predsedavajućom Francuskom. Džordž Buš, odlazeći američki predsednik, već je najavio da je protiv prevelikog državnog intervencionizma.

Vladimir Gligorov, ekonomista sa bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije, za „Blic” navodi da bi „prema trenutnim očekivanjima oživljanje privrede u evrozoni moglo da se dogodi tek krajem 2009. godine, a slična prognoza odnosi se i na SAD, gde Barak Obama tek treba da preuzme predsedničke nadležnosti”.

„U EU situacija nije jednostavna jer ne postoji centralna vlada, ali će svakako doći do smanjivanja poreza i povećanja javnih ulaganja kako bi se pojačala potražnja i izašlo iz recesije”, kaže Gligorov.

Prema njegovim rečima, „u Britaniji koja je prva i ušla u probleme, recesija izgleda dublja nego u drugim zemljama”, dok je „u Italiji situacija komplikovana pošto imaju prevelike javne obaveze i dugove”. Gligorov tvrdi da „Španija ima zdrav bankarski sistem, ali joj je zato propalo tržište nekretnina”.

„U Francuskoj se postavlja pitanje načina izvođenja poreskog stimulusa, dok je u Austriji situacija u vezi sa stanjem bankarskog sistema još uvek nejasna zbog velike izloženosti tržištima jugoistočne Evrope”, navodi Gligorov i dodaje da je „Irska u ozbiljnoj krizi”, a da je „na istoku najveći problem u baltičkim državama i u Mađarskoj, koje iako nisu u evrozoni ipak utiču na nju”.

Ekonomski pad u Nemačkoj, tokom prošlog tromesečja, trebalo je, prema očekivanjima analitičara, da bude blaži od zabeleženog - 0,2 umesto 0,5 odsto, ali se pokazalo da je slabljenje izvoza zbog globalne krize imalo odlučujući značaj na negativna privredna kretanja. Velika Britanija bi od svih država EU najozbiljnije mogla da bude pogođena ovim slabljenjem nemačke privrede, pošto su britanske firme samo prošle godine u Nemačku izvezle robu u vrednosti od oko 28 milijardi evra. Valter Otremba, zamenik nemačkog ministra za ekonomiju, priznao je da će se njegova zemlja suočiti sa „velikim teškoćama i dugotrajnijom ekonomskom krizom”.

„Čeoni vetrovi finansijske krize i globalnog ekonomskog usporavanja pogodili su posred lica nemačku privredu”, figurativno je opisao sadašnju situaciju Karsten Brzeski, ekonomski analitičar kompanije „INF Fajnenšel market”.

Rast industrijske proizvodnje u Kini je takođe osetio posledice svetske krize i tokom oktobra je opao na 8,2 odsto na godišnjem nivou, što je najlošije od oktobra 2001. godine. Tokom proteklih sedam godina rast „kineskog privrednog čuda” kretao se od 10,5 do 11,5 odsto.

„Vidimo da je Kina sada objavila odluku da je obezbedila ekonomski stimulus od oko 460 milijardi evra, dok se u Americi očekuje da njegova vrednost bude od 320 do 470 milijardi evra, od čega bi 120 do 160 milijardi evra trebalo da ode na poreski stimulus građanima, a ostatak na izgradnju infrastrukture i traženje novih izvora energije - sve to u cilju povećanja potražnje”, kaže za „Blic” ekonomista Vladimir Gligorov.

Veliki zastoj u američkoj privredi potvrđuju i najnoviji podaci državnog sekretarijata za rad o broju novih zahteva za nadoknadu nezaposlenima koji je minule sedmice na najvišem nivo u proteklih sedam godina. Prošle sedmice širom SAD čak 516.000 ljudi zatražilo je nadoknadu za nezaposlene. Ekonomisti smatraju da je porast broja lica koja traže ovu nadoknadu logična posledica otežanog kreditiranja i sve manje potražnje gotovo svih proizvoda, što primorava poslodavce da smanje radnu snagu kako bi snizili troškove. Američka stopa nezaposlenosti, koja je u oktobru uvećana na 6,5 odsto, mogla bi u toku 2009. da se poveća na 7,5 procenata, predviđaju analitičari kompanije „Drezdner Klajnovort”.

Vodeći ruski političari, na čelu sa Dmitrijem Medvedevom i Vladimirom Putinom, predsednikom i premijerom zemlje, tvrde da će Rusija ovu godinu, uprkos globalnoj privrednoj krizi, završiti sa ekonomskim rastom od sedam odsto. Rusija je, ipak, već pretrpela znatnu štetu zbog globalne kreditne krize i vlada je već uložila na desetine milijardi evra u sanaciju domaćih banaka i niza industrijskih preduzeća koja više nisu u stanju redovno da otplaćuju ogromne spoljne dugove. Zvaničnici u Moskvi tvrde da nema razloga za paniku jer zemlja, uprkos drastičnom pojeftinjenju nafte na svetskom tržištu, još ima oko 380 milijardi evra deviznih rezervi za zaštitu bankarskog sistema.

U Britaniji 20.000 otkaza protekle nedelje

Tokom protekle nedelje u Britaniji je bez posla ostalo 20.000 ljudi nakon što su bankarski giganti Kraljevska banka Škotske i „Siti grup”, kao i kompanije „Britiš telekom”, „Virdžin medija” i „Glakso Smit Klajn”, ukinule na hiljade radnih mesta. Toliko otkaza u Britaniji nije zabeleženo još od recesije na početku osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka.

Klaus: Pustite krizu da prođe kao kijavica

Vaclav Klaus, predsednik Češke, izjavio je juče uoči samita G20 u Vašingtonu o svetskoj finansijskoj krizi da je „prestravljen” šta će sve lideri 20 najrazvijenijih država da smisle i da je taj samit opasniji po svet od same globalne krize. „Prestravljen sam zbog tog sastanka jer taj samit ne može da vodi ničem drugom do samo nepromišljenim, brzopletim merama koje će imati strašnije posledice od same današnje krize”, kazao je Klaus i kao pravi lek za krizu preporučio da „nekako prođe sama, kao kijavica”.

Nastavak na Blic...