Izvor: Blic, 15.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU ne može bez nuklearki
Evropska unija je odbacila zahtev pet balkanskih zemalja da se ponovo pokrenu dva reaktora nuklearne elektrane u Kozloduju u Bugarskoj, kako bi se nadomestila nestašica električne energije u regionu. Pet balkanskih zemalja (Srbija, Bugarska, Makedonija, Albanija i Hrvatska) poslale su u Brisel zvaničan zahtev da se Bugarskoj dozvoli da pokrene proizvodnju električne energije u reaktorima broj tri i četiri.
„Zabinuti smo zbog trenutnih problema koje region ima u snabdevanju električnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << energijom, što bi moglo da dovede do povećane ekonomske i političke nestabilnosti", navedeno je u deklaraciji koju su predstavnici pet zemalja usvojili u Sofiji.
Iako Evropska komisija još nije zvanično razmatrala zahtev, male su šanse da se pozitivno odgovori na zahtev balkanskih zemalja jer je zatvaranje reaktora u Kozloduju bio uslov za ulazak Bugarske u EU, zbog rizika koje nosi ta elektrana sovjetskog tipa, izgrađena za vreme komunističke Bugarske.
Majkl Hemfis, predstavnik Evropske komisije u Bugarskoj, priznaje da zatvaranje reaktora predstavlja problem za zvaničnu Sofiju, ali da bi za EU bila neprihvatljiva odluka o njihovom otvaranju jer su sporazum o prijemu Bugarske potpisale sve zemlje članice EU.
Bugarska je tokom 2006. izvezla 7,8 milijardi kilovat-časova struje, a zbog manjka na tržištu, cena struje je skočila između 80 i sto odsto od početka godine.
Trenutno u Evropi (bez Rusije) ima 173 nuklearne elektrane i još četiri su u izgradnji, a predviđanja su da će nuklearna energija podmirivati ukupno 30 odsto potreba Evrope za energijom. Prognozira se da će uvoz energenata u EU do 2030. porasti za čak 65 odsto, od čega će se 84 odsto gasa i 93 odsto uvoziti iz inostranstva.
Uprkos očiglednim problemima sa snabdevanjem energentima, na poslednjem Samitu EU postignut je dogovor da se energetska politika usmeri ka „čistijim" izvorima energije kako bi se smanjila emisija štetnih gasova i uticaj na klimatske promene. Najveći protivnici ovom planu bili su Francuska, koja čak 78 odsto energetskih potreba podmiruje iz nuklearnih elektrana, i Poljska, koja više od polovine neophodne energije dobija iz fosilnih goriva (nafta i ugalj).
Širom sveta trenutno su u izgradnji 24 nuklearne elektrane, od čega se većina gradi u Aziji. Kina koja ima 11 nuklearki planira izgradnju još 32 do 2020. godine, dok Indija (14) planira da u narednih šest godina izgradi još 42.
Francuska
broj reaktora 59
van upotrebe 11
električna energija od nuklearki 78%
Francuski predsednik Žak Širak nedavno je najavio izgradnju četvrte generacije nuklearnih elektrana koje će za gorivo imati nuklearni otpad.
Velika Britanija
broj reaktora 23
van upotrebe 21
električna energija od nuklearki 20%
Prva nuklearka je izgrađena još 1956. Poslednja je izgrađena 1995. Trenutno se vodi debata da li graditi nove nuklearke kako bi se smanjila emisija štetnih gasova.
Nemačka
broj reaktora 17
van upotrebe 19
električna energija od nuklearki 32%
Nemačka planira da u narednih nekoliko godina zatvori 14 nuklearnih elektrana. Zatvorene su sve nuklearke u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj iz bezbednosnih razloga.
Švedska
broj reaktora 10
van upotrebe 3
električna energija od nuklearki 52%
Zbog straha za bezbednost 1980. je odlučeno da se nuklearna energija potisne, ali je ovaj plan odlagan nekoliko puta. Švedska planira da u potpunosti izbaci upotrebu fosilnih goriva.
Ukrajina
broj reaktora 15
nuklearke u izgradnji 2
van upotrebe 4
električna energija od nuklearki 51%
Uprkos havariji nuklearke Černobilj 1986, najvećoj u istoriji, Kijev se i dalje oslanja na nuklearnu energiju i planira izgradnju 11 novih nuklearki do 2030. godine.
Italija
broj reaktora 0
van upotrebe 4
električna energija od nuklearki 0%
Italija je bila jedan od pionira u nuklearnoj tehnologiji, kada su sredinom prošlog veka izgrađene četiri nuklearne elektrane. Sve su ugašene 1990. posle velike debate oko nesreće u Černobilju.
Litvanija
broj reaktora 1
van upotrebe 1
električna energija od nuklearki 72%
Litvanija je posle Francuske zemlja koja u EU najviše zavisi od nuklearne elektrane. Obavezala se da će do 2009. zatvoriti svoju jedinu nuklearku izgrađenu po ugledu na onu u Černobilju.
Španija
broj reaktora 9
van upotrebe 1
električna energija od nuklearki 23%
Španija je 1983. godine uvela moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana i tada su napušteni projekti za izgradnju novih reaktora. Vlada planira da zatvori sve nuklearne elektrane.
Bugarska
broj reaktora 4
van upotrebe 2
električna energija od nuklearki 42%
Bezbednosni razlozi bili su glavni razlog da se Bugarska pristane da zatvori dva reaktora nuklearke u Kozloduju. Vlada u Sofiji je najavila novu nuklearnu elektranu, takođe u slivu Dunava.
Rumunija
broj reaktora 1
nuklearke u izgradnji 1
električna energija od nuklearki 10%
Rumunija trenutno ima samo jedan nuklearni reaktor u pogonu i očekuje se da će uskoro još jedan biti završen. Naš istočni sused iz jedine nuklearke obezbeđuje deset odsto električne energije.
Češka
broj reaktora 6
van upotrebe /
električna energija od nuklearki 31%
Jedina nuklearka Temelin je dugo predmet spora sa Austrijom, koja tvrdi da bezbednosni kriterijumi ne odgovaraju propisima. Vlada planira da izgradi još jednu elektranu do 2020. godine
Finska
broj reaktora 4
nuklearke u izgradnji 1
električna energija od nuklearki 27%
Finski parlament je uprkos protestima organizacija za zaštitu životne sredine većinom glasova doneo odluku o izgradnji i petog reaktora, koji bi trebalo da bude pušten u upotrebu 2009. godine.
