Izvor: Politika, 25.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buš nije pridobio Kongres
Rivali predsednika SAD zaoštrili kritiku njegovog kursa u Iraku
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 24. januara – "Velika mi je čast što sam prvi predsednik (SAD) koji govor o stanju nacije počinje rečima – gospođo predsedavajuća (madam spiker)." Ove reči Džordža Buša verovatno će biti i najduže zapamćene, od ukupno 5.577 koliko ih je sinoć izgovorio, da bi prisutne kongresmene i širu javnost pridobio za svoju strategiju koju oni većinom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odbacuju.
Novoj čelnici Predstavničkog doma Nensi Pelosi on je potom uputio i kompliment da je, kao prva žena na čelu Predstavničkog doma, nadmašila i svog oca, nekadašnjeg kongresmena koji je bio u prilici da čuje govore nekadašnjih šefova Bele kuće Franklina Ruzvelta i Harija Trumana. Usledili su osmesi, rukovanje i drugi znaci prigodne ljubaznosti između Buša i Pelosi koji su godinama u političkoj areni razmenjivali samo teške verbalne udarce...
Priznavanje realnosti
Ovako odabran pristup predsednika bio je i najveća i najrečitija novost u njegovom šestogodišnjem kontaktu s neistomišljenicima. Prvi put je nekog od njih, bar za trenutak, uzdigao iznad svoje pojavnosti. U tome je, naravno, bilo manje simpatija prema inače šarmantnoj Pelosijevoj, a mnogo više priznavanja neugodne mu realnosti: da celim parlamentom sada, prvi u njegovom predsedničkom mandatu, vlada opoziciona Demokratska partija koja je nedavno pobedila na parlamentarnim izborima, da je on lično sve usamljeniji u svojim liderskim ubeđenjima i da mu je za vođenje zemlje sve neophodnija podrška drugih, pa i onih čije je predloge dosad redovno odbacivao. "Pokažimo našim spoljnim neprijateljima da smo ujedinjeni u želji da pobedimo", pozvao je na političku mobilizaciju, s nadom da je još mogućno da dobije širu podršku za svoju strategiju u Iraku i u proklamovanom globalnom ratu protiv terorizma. Dajte mi još jednu šansu, apelovao je, uz napomenu da na izborima koji su prekinuli dugu dominaciju njegove Republikanske partije u Kongresu "niko nije glasao za poraz" na ratištu.
Amerika je još država u ratu i ne sme da pretrpi neuspeh u Iraku, ponovio je. Povlačenje njenih trupa pre nego što se Bagdad učini bezbednim, bilo bi – po njemu – "košmarni scenario", jer bi "ekstremisti oborili iračku vladu", a potom bi izbile "epske bitke između šiitskih ekstremista podržanih iz Irana, sunitskih ekstremista koje podržavaju Al kaida i ostaci bivšeg režima", pri čemu bi se "nasilje proširilo na ceo region".
Takav razvoj događaja bi, rekao je, obodrio neprijatelje da ponovo nanesu udarce Americi, slične onima od 11. septembra 2001. "U ovom trenutku istorije ništa za Ameriku nije važnije od postizanja uspeha na Bliskom istoku i u Iraku" i tako se "smanji opasnost po sopstveni narod", naglasio je Buš.
Šef Bele kuće je prisutnima u dvorani Kongresa, kao i gledaocima direktnog televizijskog prenosa, ponudio i vizije preuređivanja unutrašnjih odnosa i običaja. Pre svega – da se proširi zdravstveno osiguranje, da se donese sveobuhvatni zakon koji bi olakšao legalizaciju ilegalnih imigranata, ali bez amnestije, da se obrazovanje učini dostupnijim, da se postepeno smanjuje budžetski deficit napravljen za vreme njegovog predsednikovanja. Prvi put je priznao i da je neophodno preduzeti mere za smanjivanje "klimatskih promena", a obnovio je i poziv za smanjivanje nacionalne zavisnosti od nafte s Bliskog istoka, uz predlog da se potrošnja tog goriva smanji za 20 odsto u narednih pet godina...
Ove novine kao i pozivi na patriotsku izdržljivost, u njegovom 49 minuta dugom govoru, propraćeni su sa ukupno 62 aplauza, u kojima su učestvovali i dlanovi opozicije, često ne samo zbog poštovanja kongresmenske tradicije pri ovakvim gostovanjima šefa države nego i zbog stvarne saglasnosti s njim. Na momente spektakularan i ostavljajući utisak povećane političke kooperativnosti, ceo događaj je ipak bio u senci iračkog rata, kao problema koji osporava Bušovu istrajnu tezu da je stanje američke nacije "snažno".
Aplauz, pa packe
Odmah po izlasku iz dvorane opozicija je sa pljeskanja prešla na "packe" Bušu. "Predsednik nas je lakomisleno, prenebregavajući upozorenja stručnjaka, uvukao u taj rat, tako da smo sada taoci nastalog nereda", ocenio je u ime Demokratske partije senator Džejms Veb, doskorašnji republikanac i vijetnamski veteran čiji je sin na iračkom bojištu.
Iščileli su i osmesi s lica Nensi Pelosi. U zajedničkom saopštenju s kolegom, vođom većine u Senatu Harijem Ridom, ocenila je da je "predsednik, nažalost, pokazao da nije čuo šta mu Amerikanci govore o njihovoj najvećoj brizi – ratu u Iraku", pa je umesto postepenog smanjivanja insistirao na naglom povećanju trupa na frontu. "Dok predsednik nastavlja da ignoriše volju nacije, Kongres neće ignorisati predsednikovu neuspešnu politiku", upozorili su Pelosijeva i Rid, dok kongresmeni pripremaju rezoluciju protivljenja Bušovom planu.
Šef Bele kuće nije objasnio kako će nabaviti sredstva za svoje pojačane socijalne i vojne akcije. Trebalo bi da se suprotstavi moćnoj industriji naoružanja i njenim lobistima, što je dosad odbijao da učini, sugeriše se u uvodniku "Njujork tajmsa". Uz napomenu da se sada situacija promenila i da zaista dejstvuje dvopartijski sistem, koji je proteklih šest godina ličio na jednopartijski zbog dominacije republikanaca.
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 25.01.2007.]
