Izvor: Politika, 12.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bilion dolara u rezervi
Pošto ima veću deviznu uštedu nego ijedna zemlja u istoriji, Kina mora da ograniči priliv dolara
Kina je u deviznim rezervama premašila sumu od bilion – hiljadu milijardi – dolara i od pre nedelju dana ima veću uštedu u stranoj valuti nego ijedna zemlja u istoriji. Kad je vest o "probijenom bilionu" saopštena preko nacionalne televizije u prošli ponedeljak uveče, nije bilo velikog uzbuđenja. Prekretnica je bila očekivana, jer su se devizne rezerve krajem septembra >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << približile sumi od 988 milijardi, a rastu po 19 milijardi mesečno. Ekonomisti, bankari, investitori i berzanski brokeri su stvar mirno primili k znanju, a potrošačka vreva na ulicama Šangaja i Pekinga tekla je bez vidnih promena: biznis, kao i obično, što bi rekli Amerikanci. Kineske rezerve od preko jednog biliona dolara čine, prema proceni hongkonških bankara, 20 odsto svetskih deviznih rezervi. One su rezultat stalno uvećavanog izvoza, koji znatno premašuje uvoz, i neprekidnog priliva stranih investicija – u proseku od 60 milijardi dolara godišnje – u kinesku privredu. Istovremeno, one su dokaz o snazi i stabilnosti kineske privrede, koja raste po stopi od deset odsto godišnje. Ako se ovaj trend nastavi – procena je američkih bankara – Kina će već za koju godinu, a najkasnije do 2010, imati devizne rezerve od dva biliona dolara. Već i sada ona bi mogla, ako bi htela, da izazove potrese ili bar poremećaje na američkom, pa i na svetskom, finansijskom tržištu. A sa dvostruko većom sumom mogla bi praktično da ucenjuje najbogatiju zemlju sveta, budući da je 70 odsto njenih sadašnjih deviznih ušteda u američkim dolarima i da se one nalaze, u vidu otkupljenih državnih obveznica i drugih sličnih hartija od vrednosti, u trezorima Federalnih rezervi SAD.
"Sijamski blizanci"
Ovu situaciju uslovilo je, još pre četvrt veka kad je Kina počela da se otvara prema svetu i kad je krenula u ekonomske reforme, vezivanje nacionalne valute, juana, za dolar. Kina je to učinila po ugledu na proverena iskustva Japana, Južne Koreje i azijskih "malih tigrova" u uverenju da će, vezivanjem za najmoćniju privredu sveta, osigurati stabilnost reformi i osujetiti finansijske pritiske i mahinacije stranih ekonomskih sila, u prvom redu samih Sjedinjenih Država.
Ta praksa se dosad pokazala korisnom, jer je Kina, sa svojim depozitima u američkim bankama, praktično postala poverilac Sjedinjenih Država i finansijer njihovog budžeta. Kamata na depozite (od četiri odsto godišnje) niža je nego u nekim zapadnim komercijalnim bankama. Ali Kina je time osigurala američku državnu podršku svojim reformama. A suficit u kinesko-američkoj trgovini (od preko dvesta milijardi dolara) i svest o sve izraženijoj komplementarnosti dveju privreda doveli su do spoja koji jednom američkom analitičaru liči na "simbiozu sijamskih blizanaca".
U 2004. godini Kina je – da navedemo jedan primer – imala u trezoru Federalnih rezervi SAD depozit od 462 milijarde dolara. Početni američki vojni budžet za 2005. godinu, koji je Kongres tada usvojio, a koji je kasnije znatno narastao, iznosio je 416 milijardi dolara.
Mač sa dve oštrice
Dolarski depoziti i suficit u trgovini već godinama su glavni američki argumenti u zahtevima Kini da revalvira juan. Pritisak se nastavlja. Ali Kinezi počinju da diversifikuju svoje devizne rezerve i da juan vezuju i za evro. Tu uštedu će takođe moći da drže u stranim, ovog puta evropskim, bankama.
Desilo se, međutim, da su se velike devizne rezerve i iz unutrašnjih razloga iskazale kao mač sa dve oštrice. Tačno je da one simbolizuju ekonomsku moć i stabilnost privrede, kao i uspeh reformi, ali je tačno i to da istovremeno donose neizvesnosti u monetarnoj politici. Opasne su kad brzo rastu. Vrednost svakog novog priliva centralna banka mora da pokrije dodatnim emisijama juana. Lokalne banke su tada preplavljene gotovim novcem i olako daju kredite, što ponekad dovodi do hazarderskog investiranja u sumnjive poslove.
Potpredsednik NR Kine Zeng Ćinghong nedavno se, u autorskom tekstu u časopisu "Studijska vremena", založio da se "svestranim merama spreči dalji značajan rast deviznih rezervi". Po njegovoj oceni, "rezerve odražavaju rastuću ekonomsku moć Kine, ali, s druge strane, uvećavaju rizike u uspostavljanju deviznog kursa i doprinose većem pritisku na juan".
Istovremeno, vlasti nastoje da odgovore na pitanje koje se često čuje u javnosti: dokle će siromašna Kina da kreditira bogatu Ameriku? Zašto rezerve ne koristi više za svoj razvoj?
Izričitog odgovora vlade nema, ali se iz izjava državnih funkcionera i analiza naučnih instituta, koji prate tokove reformi, da zaključiti da će Kina, da bi očuvala stabilnost reformskog kursa, i dalje deponovati devize u američki trezor. Ali će ih, srazmerno, i smanjivati, a ostatak koristiti, na razne načine, za unutrašnji razvoj.
Predloženo je, tako, da se devizne rezerve troše na: veći uvoz moderne tehnologije, ulaganja u naftonosna polja i rudnike u "trećem svetu", kupovinu akcija u jakim visokoprofitabilnim multinacionalnim kompanijama, ulaganja u propulzivne domaće grane, infrastrukturu, socijalne fondove i kulturu. Uz to, stranim partnerima će se omogućiti da lakše dobijaju zajmove u devizama u kineskim bankama za poslove u Kini, a domaćim preduzetnicima za poslove u inostranstvu. A i kineski turisti moći će, kad putuju u inostranstvo, da iznose veće dolarske sume nego do sada.
Kad ima para izgleda da nije ni teško napraviti dug spisak želja i potreba.
Dragoslav Rančić
[objavljeno: 12.11.2006.]
