Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Jun.2015, 09:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stav sredom: Kursadžije
Prezaduženi građani koji imaju stambene kredite u "švajcarcima" i traže pomoć od države - mole se u pogrešnoj crkvi. Jer, kada je o zaštiti od valutnog rizika reč, Srbija je u mnogo većem problemu, nego građani koji su pozajmljivali švajcarski franak.
Samo po osnovu kursnih razlika, udeo državnih dugovanja u bruto domaćem proizvodu (BDP) veći je za oko četiri odsto. To je više od 120 milijardi dinara.
Više od polovine javnog duga u stranoj valuti >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je u dolarima (oko 54 odsto), a njegova vrednost je od početaka prošle godine do danas porasla za oko 25 odsto.
Kada je naša zemlja krajem septembra 2011. prvi put izašla na međunarodno finansijsko tržište i emitovala hartije od vrednosti u dolarima, tadašnji predsednik vlade Mirko Cvetković je to nazvao "istorijskim događajem za Srbiju".
Dolarsko zaduživanje, ipak, nije samo Cvetkovićev greh. Posle toga je Srbija još tri puta prodala evroobveznice u dolarskom znaku i promenila još tri ministra finansija.
Osiguranje od valutnog rizika nijedan od njih nije kupio, a paralelno s našim zaduživanjem u američkoj valuti, dolar je jačao.
Fiskalni savet nekoliko puta je ocenio da kursne razlike ne mogu da se predvide i da nije greh zaduživati se u stranoj valuti, ali da Srbija nema konzistentnu strategiju upravljanja javnim dugom. Prema oceni članova ove institucije, kursne razlike napravile su preveliki ceh koje građani Srbije ne mogu i ne treba da plaćaju.
Nadležni ministar finansija Dušan Vujović i premijer Aleksandar Vučić nekoliko puta su se pohvalili novinarima kako pada cena zaduživanja i kako Srbija sada može da zajmi mnogo jeftinije nego pre nekoliko godina. Vujović je jednom prilikom rekao da su niske kamate odraz poverenja investitora.
Da to nije baš tako pokazuje primer Španije, Italije i Portugalije, zemalja koje su pre godinu-dve bile na ivici bankrota. Te zemlje se sada zadužuju po kamati od gotovo nula procenata. I to na kratak rok. Tako je, na primer, kamata na španske i portugalske dvogodišnje obveznice 0,13 odsto, italijanske 0,15 odsto.
Dakle, novac skoro da nikad nije bio jeftiniji, a jedina zemlja koja se sada zadužuje po visokim cenama je Grčka.
Dvogodišnje dužničke papire emituje uz kamatu od čak 23,31 odsto.
Ako je trenutak na međunarodnom finansijskom tržištu takav da pare nikad nisu bile jeftinije, zašto onda Srbija okleva da skupe zajmove iz prošlosti da zameni jeftinim? Računice pokazuju da bi na taj način državna dugovanja mogla da se smanje za oko 2,5 odsto.
A koliko je skup srpski javni dug najbolje pokazuje najnovija analiza Fiskalnog saveta. Rashodi za kamate u 2015. godini u ukupnom BDP-u Srbije čine oko 3,5 odsto (1,1 milijarda evra). To je samo za 0,7 procentnih poena manje u poređenju sa Grčkom.
Pogledaj vesti o: Stambeni krediti
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
