Izvor: MozzartSport.com, 01.Mar.2015, 14:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Treći klub Čuka - od kolapsa do kamena u kopačkama večitih rivala

Klub sa Banovog brda preti da ozbiljno pomrski konce blizancima sa Topčiderskog brda

Čekala se Vojvodina prethodnih godina, a na kraju bi mogao da se dočeka Čukarički. Treći klub. Ono za čime Srbija vapi i što je potrebno našem fudbalu. Čuka je pre nešto manje od dve godine bila na ivici kolapsa.

Sezonu ranije je ispala iz Superlige kao ubedljivo najgori tim, a ni u drugoligaškom karavnu joj nisu cvetale ruže. U aprilu 2012. godine, Čukarički je bio pretposlednji >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << na tabeli Prve lige Srbije i smešilo mu se ispadanje u treći rang srpskog fudbača. Tada je klub poptuno neočkivano dobio nove vlasnike i počela je renesansa kluba sa Banovog Brda. Framaceutska kompanija ADOC Dragana Obradovića je kupila Čukarički za 10.235.200 dinara, što je bila početna cena. Preuzela je i dug ekipe sa Banovog brda, koji je tada iznosio 1.287.400.000 dinara, što je tada otprilike bilo skoro 12.000.000 evra. Taj događaj se iz ove perpsektive može smatrati najvažnijim u istoriji popularnih Brđana.

Novi vlasnici i menažment su počeli konkretno da peglaju probleme i Čukarički je uhvatio poslednji voz za opstanak u Prvoj ligi Srbije. Već sledeće sezone su stigla i solidna pojačanja, klub je postavljen na zdrave osnove i ekipa je protutnjala kroz PLS na putu kao Superligi. Trend napretka je nastavljen. Čukarički je zadržao najbolje igrače, počeo je da dovodi ozbiljna pojačanja za srpske uslove, stadion je sređen i našminkan, omladinska škola je dovedena u red. Poslata je pozivnica ljubiteljima fudbala da se pojavio klub kojem vredi pružiti šansu. Igrači Čukaričkog su postali gospoda za kolege iz Crvene zvezde, Partizana i Vojvodine. Plate na Banovom Brdu su redovne, premije više nego dobre za ovdašnje uslove, a igračima ostaje da razmišljaju samo o fudbalu.

Za razliku od večitih i Vojvodine, gde je svako stigao da se ogrebe za neki dinar i dodatno gurne klub u minus i gde je menadžerska svita radila šta je htela, Čukarički je gurao svoju priču i napredak pokazivao delima, a ne lažnim obećanjima. U povratničkoj sezoni u Superligi, Brđani su najavili da se neće sklanjati večitima i izborili plasman u kvalifikacije za Ligu Evrope. Izlazak u Evropu se završio neslavno jer je austrijski Gredig očitao lekciju našem predstavniku. Ali u Čuakričkom nisu shvatili poraz kao tragediju već kao lekciju i najavili su da će izvući pouke. U četvrtom prelaznom roku zaredom Čukarički je nastavio da se pojačava, a ne da slabi za razliku od ostatka lige. Plate su i dalje redovne…

Sa Banovog brda nisu stizale teške reči i jaka obećanja, iako su počele da se pojavljuju stidljive najave da bi Čuka "mogla da uradi nešto". Početak nije bio obećavajući pošto su crno-beli zabeležili samo dve pobede u uvodnih šest prvestvenih kola. Ali ni tada nisu skretali sa kursa i tražili krivca u nekom drugom. Posao trenera Vladana Milojevića nije bio pod znakom pitanja i ta vera kluba u trenera se isplatila. Čuka je u narednih 11 mečeva ostvarila čak osam pobeda uz dva remija i poraz od čega je jedan nerešen ishod bio na Marakani protiv Crvene zvezde kada su veći deo meča igrali sa igračem manje.

Kako sezona odmiče, Čukarički igra sve bolje i efektnije. Trenutno su Brđani u seriji pod četiri pobede, a sve češći kiskevi večitih rivala i nedovoljno uverljiva Vojvodina koja po pravilu uspori na proleće, daju nadu Brđanima da zaista mogu da naprave iznenađenje i prodrmaju monotoni srpski fudbal.

Titula? I dalje deluje kao utopija očekivati da neko može da prekine hegemoniju "blizanaca sa Topčiderskog brda". Čukarički nema ni tradiciju, ni logistiku, ni armiju navijača kao večiti. Ali, ima novac zbog kojeg čelnicima večitih kapa voda iza zuba i ima zdrav sistem zbog kojeg im zavide i iskreni navijači večitih koji žele dobro svojim klubovima. Čukarički ni do sada nije ništa obećavao. Igrali su fudbal i pričali na terenu. Postali su klub koji će mnogi fudbaleri izabrati pre Zvezde ili Partizani u nadi da će imati redovnu platu i izbeći neprijatne situacije da ih jure ljutiti stanodavci i zelenaši. Pogotovo je primetan trend kod maldih fudbalera da rado biraju poziv sa Banovog brda. Jer tamo se fudbaler zaista oseća kao fudbaler, a ne kao talac menadžersko-funkcionerskih klanova.

Ako Čukarički u naredna dva kola nastavi seriju protiv Borca i Voždovca, gostovanje Partizana na Banovom brdu krajem marta bi mogao da bude tip utakmice kakvih od raspada bivše Jugoslavije nije bilo mnogo u našem fudbalu. Biće još nešto da se gleda osim večitog derbija i sporadičnih izleta Voše koja nikada nije ima dovoljno snage ili želje da se ozbiljno supsorstvi večitima. Srbija dobija treći klub koji - za razliku od svih ranijih kandidata - ne deluje kao da će se zadovoljiti takvim statusom.

Piše: Aleksandar Gligorić; Foto: Star Sport.

Nastavak na MozzartSport.com...