Izvor: Politika, 18.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nesuđeni dukat od Tesle
Košarkaški trener Dušan Ivković, čija baba Olga je bila sestra Tesline majke Đuke, rodio se 11 meseci posle njegove smrti. – Ljubav prema golubovima kao nasleđe
Jedan od najcenjenijih košarkaških trenera u Evropi Dušan Ivković (63) je bio najmlađe dete u svojoj porodici i jedino koje nije dobilo dukat od Nikole Tesle. Po starom srpskom običaju, Tesla je iz Amerike slao po dukat za svako rođeno dete u familiji, a umro je na Božić 1943, 10 meseci i 22 dana pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << no što je na svet došao Ivković, današnji trener moskovskog Dinama.
– Moja baka po majci Olga Mandić i Teslina majka Đuka Mandić jesu sestre – kaže Ivković. – Moje dve sestre i brat, rođeni pre rata, dobili su za rođenje po dukat od Tesle. Ti dukati, kao i mnoge druge dragocenosti, među njima i Teslina pisma, odneo je ratni vihor. Da bi nas prehranila majka je morala da proda dukate. Ranije su se vredne stvari čuvale u sanduku koji je po običaju stajao na tavanu. Znajući to, kao srednjoškolac sam se često pentrao u potkrovlje u nadi da ću naći nešto iz tog doba, ali uzalud...
Golubovi lek za stres
Nedavno, da bi obeležio 150 godina od Teslinog rođenja, Ivković je svojim sinovima Petru (30) i Pavlu (11) kupio zlatnike izrađene u čast tog jubileja. Iako je ponosan na to što je dalji rođak jednog od najvećih svetskih genija (kao i na to što obojica potiču iz svešteničkih porodica) ipak retko priča o tome, da ne bi ispalo da se hvali...
– Imajući u vidu šta je Tesla uradio za čovečanstvo, nekako mi teško pada da ga svojatam. Moj mlađi sin Pavle je veoma ponosan na našu rodbinsku vezu s njim i često gleda naš rodoslov, dok se stariji Petar ne bavi mnogo time.
Svedočanstvo više o rodbinskoj vezi s Teslom jeste i – ljubav prema golubovima. Kao što svoj profesionalni život ne može da zamisli bez košarke, tako privatno ne bi mogao da se "snađe" bez svojih omiljenih ptica koje ga vraćaju u ravnotežu posle svih poslovnih stresova.
– Taj golubarski "gen" su mi preneli ujak i brat Piva. Koliko je Tesla bio opčinjen golubovima govori i to što je u hotelskim sobama, gde je obično živeo, uvek imao par golubova. Kad neko ko je toliko insistirao na higijeni, kao što je on, prihvati dva bića koja se pare i mitare, onda je jasno koliko su mu značila.
Ivković kaže da "ljudi malo znaju o golubarstvu", a da oni retki smatraju da je "to više od hobija":
– Igrač koga sam nekada trenirao Vučurović mi je nedavno na Kopaoniku rekao o golubarstvu da je to više od strasti i ja ga razumem. Golubarstvo traži posvećenost. Moje shvatanje golubarstva je da je to najlepši put za sticanje prijatelja. Najviše sam vezan za moje golubare iz detinjstva... Na jednoj od mojih prvih slika, kad sam imao svega dve godine, u ruci držim goluba. Sećam se i da smo kao klinci, na Krstu i Bulbulderu, često udarali u bandere dok smo zametali glave da bismo se divili golubovima. Danas su golubovi moj beg od stresa koji mi donosi trenerski posao. Kad sam s njima zaboravim na sve.
Ivkoviću se ova košarkaška sezona završila ranije od svih prethodnih, pa je dobio više vremena za "prijatelje" u dvorištu svoje kuće u naselju Medaković. U golubarstvu je dostigao maltene podjednaku slavu kao i u košarci, što je i razumljivo posle osvojenih sedam od osam trofeja na domaćoj "sceni" prošlog leta. I prethodne dve-tri nedelje imao je uspeha o čemu svedoči nova zbirka trofeja pored slike njegovog pokojnog brata Slobodana Pive Ivkovića uz koga je strasno zavoleo i košarku i golubove, pre svega – beogradskog visokoletača.
Na krilima kondora
– U golubarskom nadmetanju vrhunac zadovoljstva je kad golubovi, ponekad posle 15 sati letenja, počnu da se spuštaju. San svakog golubara je dvocifren rezultat što sam ovog leta ostvario dva puta. Na Prvenstvu Srbije imao sam 10 časova i 35 minuta, a prošlog četvrtka, na Klupskom prvenstvu Prvog beogradskog udruženja odgajivača goluba, postigao sam prosek od 11 časova i 53 minuta. Moj najbolji golub je leteo čak 14 časova i 12 minuta.
Neko vabi golubove zviždanjem, neko siktanjem, a Ivković to čini muzikom... Prvo su mu pali napamet srpski trubači, ali se na kraju ipak opredelio za južnoameričku temu "Na krilima kondora", odsviranu indijskom flautom...
– Na poslednjem takmičenju, pred puno ljudi u mom dvorištu, dva moja goluba su letela od jutra do mraka. Ovih dana u golubarskim krugovima se mnogo priča o tome kako su sletela. Pustio sam im njihovu omiljenu muziku, uz koju ih hranim, i oni su počeli da klize... Da postoje ocene za stil, kao u klizanju ili ritmičkoj gimnastici, dobili bi maksimum. Možda sam subjektivan ali moram da kažem da ono što su oni ovog puta uradili nije zabeleženo u istoriji golubarstva.
Ivković kaže da su golubovi " profesionalci u onoj meri u kojoj je to i njihov trener". A njega mnogi smatraju jednim od najvećih profesionalaca među trenerima (i košarkaškim i golubarskim). U svetu igre pod obručima to je potvrdio mnogim trofejima, dobrim odnosima od Amerike do Rusije, što su mu priznale i kolege sa svih meridijana izabravši ga za predsednika Svetskog udruženja košarkaških trenera. U svetu golubarstva on je, pre svega, "lovac na prijatelje", poput Dobrivoja Tasića, Miše Lukića i mnogih drugih.
--------------------------------------------------------------------------
Sinovi nisu golubari
– Moj pokojni brat Piva, šest godina stariji od mene, bio je strastveni golubar, što sam uz njega postao i ja. Mada je naš otac bio protiv golubova. Što nam je on to više branio – mi smo to više voleli. Pošto i ja nisam želeo da moji sinovi budu golubari, jer je to veliko odricanje, pustio sam ih da sami priđu golubovima, onako kako žele. Sada mi je drago što vole golubove a nisu golubari – rekao je Dušan Ivković.
Od Arapa do Čapara
Na pitanje kako se golubovima daju imena, Ivković je rekao da su uglavnom polazna osnova boja i turski jezik:
– Crn golub je Arap, plav – Mavjan, beli – Beaz, crveni – Darčin, bakarne boje – Bakarlija, crni s belom glavom – Čapar...
Bez straha od ptičjeg gripa
Ivković je, seljakajući se sa svojim golubovima, često izazivao strah na mnogim aerodromima. Dok su od njegovih kaveza neki panično bežali zbog straha od ptičjeg gripa, uvek je tu bilo po neko znatiželjno dete koje bi prišlo da pomazi ptice, bez predrasuda...
Golubovi su bili uz njega i dok je godinama radio u Grčkoj. Kada se pre četiri leta preselio u Moskvu, zbog rada u CSKA, oni su ipak morali da ostanu u Beogradu, jer im ruska klima ne bi prijala.
Selektor rekorder
Dušan Ivković od svih selektora u istoriji naše košarke ima najviše zlatnih medalja – četiri (tri titule prvaka Evrope i jedna sveta). Na jedinom preostalom velikom takmičenju na kojem je učestvovao, na Olimpijskim igrama u Seulu 1988, osvojio je "samo" drugo mesto. Mereno "po američki", ima i najveći procenat pobeda na najvećim takmičenjima: 32 pobede u 35 utakmica (91,4 odsto).
Aleksandar Miletić
[objavljeno: 18.07.2006.]
