Izvor: Sportski Žurnal, 17.Mar.2011, 17:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Alisa Marić – crna dama u zemlji šaha

Bajka Alise Marić je počela davne 1970. godine u Njujorku, a za razliku od imenjakinje iz romana Luisa Kerola naša devojčica nije morala da zaspi kako bi došla u svoju Zemlju čuda. Tamo su je odveli njen talenat i ljubav prema šahu. Tamo je i danas, ne planira da je napusti, jer uživa u svakom trenutku tog svojevrsnog šahovskog sveta.
Počelo je sasvim naivno i nesvesno, kad je sve bilo samo igra za Alisu i njenu, 21 minut mlađu sestru bliznakinju Mirjanu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << Otac Nebojša je „krivac“ za sve, on ih je zarazio šahovskim „virusom“ za koji ni dan–danas ne postoji pravi lek. Talenat je bio evidentan. Sestre Marić su sve dublje ulazile u tajne šahovskih problema. Postalo je jasno da će Jugoslavija dobiti nove velemajstore. Odlazak na prvenstvo Beograda 1982. godine bio je početak stvaranja novog šahovskog poretka u SFRJ.
– Bila sam još dvanaestogodišnji devojčurak kad me je otac prijavio na Prvenstvo Beograda. Nisam imala nikakve ambicije. Želela sam samo da uživam u onome što najviše volim, a dogodilo se da superiorno osvojim šampionat i preko noći postanem najmlađi šahovski majstor u istoriji Jugoslavije.
Vrata svetske elite su se odškrinula, trebalo ih je dodirnuti kako bi se za ime Alise Marić čulo na svim meridijanima:
– Naredne godine su mi donele zrelost i stabilnost. Sa 15 sam postala omladinska viceprvakinja sveta izgubivši od Keteavan Arahamije iz Gruzije u poslednjem meču. Dominantnim partijama sam osvojila titulu prvaka Jugoslavije, ali i postala najmlađi majstor i velemajstor u njenoj istoriji.

Dobili smo jedinstvenu liderku koja nas je na Šahovskim Olimpijskim igrama u Solunu 1988. godine. predvodila do bronzane medalje:
– Gordana Marković, Maksimović Suzana, Vesna Bašagić i ja smo osvojenim trećim mestom na Igrama u Grčkoj ispisali novu stranicu Jugoslovenskog šaha. Poražene smo samo od dominantnih dama iz Sovjetskog Saveza i Kine, dok smo remizirale u uzbudljivim partijama protiv Bugarske, Poljske i Sjedinjenih Američkih Država. Ostali mečevi su pripali nama. Danas se sa setom prisećamo tog uspeha koji će još dugo ostati najveći domet naših šahistkinja – setno je konstatovala Alisa Marić
Uspesi na svim „frontovima“  su joj ulivali neverovatno samopuzdanje, a takmičarska zrelost se dostigla svoj vrhunac samo dve godine kasnije u zemlji koja se sa pravom naziva „zemljom ženskog šaha“ – Gruziji.
– Turnir kandidata za meč za prvakinju sveta se 1990. godine održavao u gruzijskom gradu Boržomiju. Otišla sam tamo izuzetno pripremljena, spremna na sve, međutim, stručnjaci mi nisu davali velike šanse da ostvarim uspeh na njihovom terenu. Srećom, desilo se sasvim suprotno, savladala sam ljubimice domaće publike, pa čak i slavnu Nino Gureli i obezbedila mesto u meču za izazivačicu prvakinje sveta. Tad se sve promenilo...
Jugoslavija je svoju ljubimicu dočekala uz sve počasti, a mediji su te godine „rastrgli“ 20–godišnju Alisu i odvlačili joj preko potrebnu koncentraciju pred prvi meč protiv kineskinje Ksi Jun, koji se igrao u beogradskom hotelu Hajat. Marićeva nam je otkrila pojedinosti iz tih duela.
– Sve je bilo perfektno organizovano, javnost je mnogo pažnje poklanjala tom susretu. Želeli su moju pobedu. Kako je partija odmicala Ksi je bila sve sigurnija, hladnokrvnija. Nije pokazivala emocije, a samo u pojedinim momentima se smešila kao da je htela da me obeshrabri. Nažalost, tako je i bilo, beogradski susret je pripao Ksi Jun, a odluka o izazivaču je morala da sačeka Peking.
Oči svetske šahovske javnosti su se preselile u Kinu, a tradicionalno gostoprimljivi domaćini se nisu pokazali u najboljem svetlu.
– Za razliku od Beograda, uslovi u Pekingu su bili katasrofalni. Prvobitni plan je bio da se revanš odigra u holu hotela, ispred ogromne fontane koja je pravila zaglušujuću buku. Zatim su shvatili grešku i preselili nas u sobičak u koji smo stali samo moja suparnica, sudija i ja. Treći apel je urodio plodom i obezbeđena nam je pristojna sala. Meč je mogao da počne. Igra je bila slična onoj u Beogradu. Imala sam svoje šanse koje nisam iskoristiila na pravi način, pa sam sportski pružila ruku Ksi Jun koja je slavila ukupnim rezultatom 4,5:2,5 i postala izazivačica, a potom i svetska prvakinja pošto je savladala dotadašnju šampionku, Gruzijku Maju Čiburdanidze.
Danas, profesor doktor Alisa Marić mir pronalazi u radu sa studentima na Megatrend univerziteta gde od 2008. godine radi kao vanredni profesor.

Nastavak na Sportski Žurnal...