Izvor: Vostok.rs, 22.Nov.2013, 16:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HARP ide tragom blaga koje su opljačkali nacisti
22.11.2013. -
1428 umetničkih dela iz kolekcije Kornelijusa Gurlita treba da budu detaljno i transparentno proučena. Treba definisati istoriju vlasništva nad svakim predmetom blaga koje je otkriveno u Minhenu. To će omogućiti da se utvrdi koji radovi se mogu definisati kao „umetničko delo koje su nasilno oduzeli nacisti“. Iako su nemačke vlasti pristale da se obnaroduju neke od slika, još je veoma daleko do potpunih informacija o sadržaju kolekcije.
O tome je >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << u intervjuu za „Glas Rusije“ govorio Ori Zet Soltes – jedan od osnivača projekta HARP, čiji je cilj – restitucija umetničkih dela:
- TheHolocaustArtRestitutionProject, skraćeno HARP, bavi se istraživanjem porekla umetničkih dela koja su preseljena ili oduzeta vlasnicima u toku Drugog svetskog rata, posebno za vreme Holokausta. Poseban pravac se bavi remek-delima koja su se našla u rukama nacista, a zatim su ih nabavili drugi vlasnici, kao i onima koja su na silu oduzeta zakonitim vlasnicima. HARP vrši istraživanja za sve one koji nam se obraćaju: to je ponekad molba muzeja, a ponekad privatnih lica koja žele da vrate ovo ili ono delo, na primer, iz muzeja.
Vraćanje svojine vlasniku može trajati i godinama. Svaki slučaj je jedinstven. Tako smo radeći po nalogu Muzeja umetnosti u Sijetlu da bismo dokazali da je Matisova slika koja im je pripadala, prvobitno bila ukradena od francuskog kolekcionara Pola Rozenberga (preminuo je 1958. godine, ali je do poslednjih dana pokušavao da nađe svoje slike), morali da dokažemo da ih nije vratio. To nam je oduzelo oko godinu dana što se smatra kratkim rokom, ali smo tada imali mnogo dokumenata.
U drugom slučaju smo istraživali pravo svojine na sliku austrijskog ekspresioniste Egona Šilea koja je doneta na izložbu u njujorški Muzej savremene umetnosti iz Beča. Tada je jedna porodica izjavila da ima prava na nju i pojavila se masa problema. Ovu situaciju smo morali da rešavamo skoro 10 godina.
Da li se Vaš rad isplati?
- Mi smo nekomercijalna organizacija, svojevremeno smo pokušavali da dobijemo novac iz fondova kako bismo mogli da radimo besplatno, ali ideja nije imala uspeha. Sad radimo o sopstvenom trošku, sarađujemo s dve pravne kompanije u Njujorku i Vašingtonu koje besplatno obavljaju usluge u vezi s ovim pitanjima, zato su pravne konsultacije za klijente besplatne. Istraživanja su vrlo raznovrsna, mnogo vremena provodimo u Vašingtonu radeći po zahtevima jevrejskih porodica. Postoji zahtev jedne aukcije da se utvrdi na koje od opljačkanih umetničkih predmeta su naslednici žrtava Holokausta već zatražili prava, a koji još uvek čekaju svoje vlasnike.
Ako se govori o blagu koje je pronađeno u Minhenu, da li bi Vam bilo zanimljivo da se time bavite?
To zavisi od toga koga budu želeli da pozovu. Mi možemo da damo bitan doprinos rešavanju problema identifikacije 1428 slika iz Gurlitove kolekcije. Međutim, još uvek nismo dobili poziv za saradnju. Naša uloga se u ovom trenutku ograničava time što smo podstakli Nemačku da govori o onome što je pronađeno. Ova dela su odavno pronađena, ali se o blagu jednostavno ćutalo.
HARP zahteva od Nemačke da objavi potpuni spisak pronađenih dela i sva dokumenta, a takođe da osnuje komisiju za rad s pronađenim remek-delima. Da li je zahtev razmotren?
Naš zahtev je delimično zadovoljen: Nemačka je objavila delimični spisak dela i izrazila je nameru da osnuje stručnu komisiju, ali nije saopštila koga planira da angažuje za ovaj posao. Zasad je poznat samo jedan stručnjak za čiju kvalifikaciju ne mogu da garantujem.
U pronađenom blagu ima veoma mnogo slika, a na kraju se može ispostaviti da su ukradene 3 ili 300. U takvim situacijama što se duže čeka stvari postaju sve komplikovanije. Najbolje je stupiti u vezu s onima koji su imali direktne veze s ovim ili onim događajima, a ne s unucima ili praunucima.
Kornelijus Gurlit je ovih dana izjavio da su sve pronađene slike njegova svojina i da ne namerava da ih preda. Koliko su osnovane njegove izjave?
On je mogao legalno da dobije slike od svog oca. Njegov otac ih je mogao kupiti zvanično i po zakonu. U tom slučaju niko neće imati prava da dosađuje Kurlitu. Međutim, ako se ispostavi da su neke od slika koje se čuvaju kod njega ukradene – mislim da će takvih biti veoma malo – on neće imati ni pravno, ni moralno pravo da zadrži ta dela.
Olga Kanorska,
Izvor: Glas Rusije
