Izvor: Politika, 24.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi život Carskih vinograda
Trebinje - S obzirom na to da privredni razvoj regije stagnira, na jugu Hercegovine u poslednjih desetak godina traže se nove mogućnosti za pokretanje proizvodnje koja bi mogla zaživeti i doneti profit. Mnogi su svoju šansu prepoznali u vinarstvu, koje je bilo potpuno zanemareno iako jug Hercegovine pruža odlične uslove za vinogradarstvo i proizvodnju vina.
Počeci uzgoja vinove loze i proizvodnje vina u trebinjskom regionu vezuju se još za doba Rimljana. Prvi ozbiljniji pomaci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u vinarstvu napravljeni su krajem 19. veka, u vreme austrougarske vladavine, kada su zasađeni Carski vinogradi u kojima je svaki čokot bio posebno obeležen, a svaka boca žilavke pod šifrom je upućivana na bečki dvor. Dugo nakon toga vino se proizvodilo samo u manjim količinama, za kućnu upotrebu.
Početak vinarskog "buma" vezuje se za uspehe vinarije "Vukoje", čija su vina tokom poslednjih osam godina odnela najviša priznanja na sajmovima i salonima vina od Beograda, Novog Sada, Splita i Zagreba do prestižnih salona vina u Italiji i Briselu. Danas je u Trebinjskom i Popovom polju vinovom lozom zasađeno između 200 i 300 hektara zemljišta.
- U vinarstvu je ovaj kraj bio potpuno nepoznat. Pravilo se vino za kućnu upotrebu, prerađivalo se 100 ili 200 kilograma grožđa. Kada smo mi krenuli sa ozbiljnijom proizvodnjom i predstavili vina iz ovog kraja, mnogi su se zainteresovali i počeli da proizvode veće količine vina. Sada u Trebinju i okolini ima petnaestak manjih vinarija. One proizvode od hiljadu do trideset hiljada litara vina, zavisno od kapaciteta. Stvoren je prostor da ovo postane dobar i poznat vinogradarski kraj i interesovanje je sve veće - kaže Obren Zoran Vukoje, vlasnik "Podruma Vukoje".
Vukoje je i predsednik Udruženja vinara i vinogradara u Trebinju koje broji šezdesetak članova. Organizuju se predavanja stručnjaka, kako bi se proizvođači bolje upoznali sa tehnologijom proizvodnje vina. Ako već postoji dobra sirovina i napravi se kvalitetan proizvod, onda je lako naći tržište, kažu trebinjski vinari. Pre tri godine Trebinje je uvršteno i na "vinsku cestu Hercegovine", što je takođe veliki korak napred u građenju imidža pravog vinogradarskog kraja.
- Sada je na svim svetskim vinskim kartama Trebinje označeno kao vinarski region. Za sada je tu samo vinarija "Vukoje", ali je otvoren prostor i za ostale vinarije. Za pet ili deset godina mogli bismo imati trideset ili četrdeset vinarija. Dobili smo koncesiju od Vlade RS za korišćenje poljoprivrednog zemljišta i zasadićemo novih 20 hektara vinovom lozom. Podstičemo ljude da sade autohtone sorte koje su proverene na ovom području - žilavku i vranac. Obnovili smo i stari Carski vinograd i ove sezone ubiremo prvu berbu. Tako će vino, koje je nekad putovalo na bečki dvor, biti dostupno i običnim smrtnicima. Žilavka je jedino vino iz BiH koje je uvršeno na prestižnu kartu vina u Bordou u Francuskoj - ističe vlasnik "Podruma Vukoje".
Berba grožđa u vinogradima u Trebinjskom i Popovom polju uglavnom je završena i trenutno su u jeku poslovi na preradi. Vinogradari ističu da će po kvalitetu grožđa ova godina biti označena sa pet zvezdica. Sunčano leto dalo je dobar postotak šećera i kiseline u grožđu, pa se procenjuje da bi 2007. mogla stati uz rame sa 2000. i 2003. godinom koje su u poslednjih deceniju i po bile najbolje vinarske godine u Hercegovini.
Za sada vina iz hercegovačkih podruma završavaju uglavnom na tržištima BiH, Srbije, Crne Gore i Hrvatske, a polako se otvara put i ka zemljama van bivše Jugoslavije. "Vinarski bum" imao je odjeka i u turizmu: poseta nekoj od vinarija postala je nezaobilazan deo turističke ponude ovog kraja, a gosti uvek rado umesto uobičajenih suvenira ponesu poneku bocu vranca ili žilavke.
Sanja Pešut
[objavljeno: ]
