Izvor: Politika, 24.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konzuli se vraćaju u Bitolj
Bitolj – Hvalospevom "najromantičnijem gradu na Balkanu", Ilijana Karamanova, prvonaimenovanog činovnika proletos otvorenog konzulata Bugarske u Bitolju, najupečatljivije je potvrđena renesansa "najkonzulskijeg" grada na Balkanu. Nema sumnje da je bugarski diplomata nadahnuće pronašao u letopisima o gradu pod Pelisterom, koji je počev od sredine 19. veka postao diplomatska prestonica tadašnjih evropskih sila na "repu" Balkana. Sa sličnim epitetima domaćinima su se u poslednjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nekoliko godina obraćali konzuli Francuske, Velike Britanije, Turske, Rusije, Grčke, Slovenije i Hrvatske... ne krijući zadovoljstvo što će "zapisanu" romantiku minulih vremena ponovo oživeti.
No, da li je posredi "oživljavanje romantike" ili potreba koju nameću najavljena nova prestrojavanja na Balkanu? A počelo je sredinom 19. veka u vremenu kad su ondašnje evropske velesile Britanija, Francuska, Rusija... u balkanskoj nedođiji otvorile svoje diplomatske ispostave, pod izgovorom "uspostavljanja direktnih trgovinskih veza sa Istokom".
Lukavi stratezi imperije Bitolj su 1851. godine udostojili diplomatskim predstavništvom, jednako ponavljajući da je to u cilju neposrednije zaštite "lokalnog stanovništva" od jarma posustale osmanlijske imperije. Brigu za obespravljenu raju, jedna za drugom, u razmaku od nekoliko godina iskazale su osim Engleza, Austrougarska, Francuska, Grčka, Rusija, Srbija, Italija, Rumunija i Bugarska, tim redosledom otvarajući svoja konzularna predstavništva u Bitolju.
Događaji iz narednih nekoliko decenija otkrili su pravu nameru Evropejaca za dezorijentisane balkanske narode. Upravo tih godina u Bitolju su proveravane, potvrđivane i menjane strategije prekrajanja Balkana. Iz arhivisane prepiske konzula sa svojim centralama u Londonu, Parizu, Beču i Moskvi vidi se da je iza kulisa bitoljskih konzulskih balova vođena bitka za strateške interese velikih sila pred naslućivanu teritorijalnu i političku rekompoziciju "stare dame".
Bitolj je u periodu od 1851. do 1912. godine zaista bio prestonica evropske diplomatije, trgovine i kulture, razmeđe između naprednog Zapada i zaostalog Istoka. Na periferiji grada nicala su stovarišta evropskih kompanija u kojima je pretovarivana i razmenjivana roba namenjena Zapadu i Istoku i kovane zavere svakog protiv svih.
Hroničari su zabeležili da su ovde gostovale tadašnje evropske muzičke i estradne zvezde poput Ričarda Vagnera i Sare Bernar, putujući cirkusi i istočnjački čarobnjaci.
Ne mareći mnogo za političke igre i nadmudrivanja diplomata velikih sila, braća Manaki, Milton i Janaki, prvi balkanski fotografi i filmski snimatelji, fotografisali su gospodske svečanosti i maskenbale, snimali prve dokumentarne filmove, gotovo nesvesno ostavljajući "živ dokaz" o konzulskim vremenima u Bitolju.
U senci raznih svetkovina za probrane i bogate, u zadimljenim krčmama i bordelima razmenjivane su poverljive vesti, spremane urote. Tamo su začinjane i učvršćivane podele na erzakite, patrijaršiste, romaniste i rusofile. U tom ambijentu je organizovan prvi politički atentat na Balkanu. Halim i Abas, turski askeri albanske nacionalnosti, 8. avgusta 1903. godine ubili su ruskog konzula Aleksandra Arkadijeviča Rostokovskog. Britanci su taj zločin prikazali kao "splet nesrećnih okolnosti", ali je potom utvrđeno da je incident insceniran sa namerom da se likvidira preduzimljivi ruski diplomata.
Danas, gotovo vek i po iza ovde naznačenih događanja, u Bitolj se vraćaju konzuli istih zemalja. Nisu ovde verovatno zbog oživljavanja romantične prošlosti, ali, inercijom tradicije, Bitolj ponovo postaje stecište evropske diplomatije. Istina, danas se ovde ne rešava sudbina balkanskih naroda, ali se udaraju temelji uticaja u regionu koji je Evropa proglasila ekološkom zonom i forsira regionalna saradnja između Makedonije, Grčke i Albanije. Usput, novi i mahom počasni konzuli formiraju fondacije i obrazovne ustanove, iniciraju pogranične susrete i sve to uz izražen naglasak da iza projekta stoji vlada te i te države.
Rusi su već osnovali akademiju za pozorište i film, Francuzi forsiraju promociju sopstvene kulture, Nemci i Englezi su zauzeti revitalizacijom turističkih centara, dok Grci postaju nosioci male privrede. Na marginama tih delatnosti su svakodnevne aktivnosti u kojima konzuli i njihovi saradnici, kao nekada njihovi prethodnici, promovišu modne i druge trendove. Zbog nedavnog priključenja Bugarske EU i uvođenja viza za makedonske građane, u žiži javnog mnjenja je bugarski konzul, koji ne štedi vreme i trud da domaćinima izađe u susret oko lakšeg dobijanja "propusnice" za Bugarsku.
Naravno, Bitoljčanima pa i državi Makedoniji vrlo je bitno da su se konzuli vratili, te da će s njima doći kapital i izvesnije i evropskije sutra. Uostalom, na korak prema jugu je Grčka, pa dakle i Evropa kojoj Makedonija tako zdušno stremi.
-----------------------------------------------------------
Čeka se Nušićev naslednik
Kako su nam rekli u ambasadi u Skoplju, Srbija će uskoro u Bitolju otvoriti konzularno predstavništvo i imenovati počasnog konzula. Ime naslednika Branislava Nušića, koji je krajem pretprošlog veka (1891) kraće vreme bio prvi sekretar i konzul, još nije poznato.
[objavljeno: ]
