Izvor: Politika, 30.Avg.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Popularni naučni mitovi
Grom ne udara dva puta u isto mesto ili Veliki kineski zid se vidi iz svemira, samo su neke od zabluda u koje mnogi veruju
U mnogim naučnim oblastima postoje verovanja koje se često javljaju kao činjenice. Mnoga od njih, međutim, nisu ništa više od običnih mitova i zabluda. Nedavno naučna studija pokazala je da je čak 82 odsto ljudi u zabludi bar kada je reč o jednom uvreženom mišljenju.
Ako ste i vi među onima koji veruju da grom nikada ne udara dva puta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u isto mesto – u velikoj ste zabludi. Kako piše na internet-izdanju ruske „Pravde” postoje objekti koji, zbog određenih svojstava, privlače grom. Tako, primera radi, njujorški Empajer stejt bilding, pretrpi udar groma čak 25 puta godišnje. Jednom prilikom, zabeleženo je da je za vreme oluje ovo 103 sprata visoko zdanje grom za samo pola sata osam puta „prodrmao”.
Veliki Kineski zid ne vidi se iz svemira! To je mit koji je stvoren u 18. veku, u vreme kada su svemirska putovanja bila misaona imenica. Savremeni astronauti su utvrdili da se golim okom veliki zid, dugačak 20.000 kilometara a širok šest metara – ne može videti. Oni koji tvrde da su ga ipak videli iz kosmosa najverovatnije su Kineski zid pomešali sa Velikim kineskim kanalom koji je mnogo širi od zida, smatraju stručnjaci.
Empajer stejt bilding
Bika ne može da razjari crvena marama ništa više od, recimo, žute. Bikovi, objašnjavaju stručnjaci, ne razlikuju boje. U areni bik ne reaguje na boju već na pokrete matadora.
Koliko puta ste pročitali da kameleon može da menja boju koliko želi. Ovo i nije mit u potpunosti. Naprosto, u organizmu ovog guštera postoje ćelije – hromatofore koje u zavisnosti od situacije proizvode određene pigmente. Ali, to ne znači da promena boje zavisi od volje gmizavca. Po pravilu, na to utiče životna sredina. Kada sunčevi zraci padaju direktno na guštera, on može da postane blistavo beo kako bi odbio toplotu. Tokom hladnijeg vremena, kameleon, naprotiv, biva tamniji kako bi apsorbovao svetlost. Kada mužjak kameleona upozna ženku, on može sebe da ukrasi šarenim uzorcima kako bi joj poslao signal da je spreman za parenje.
Većina ljudi je ubeđena da imamo pet čula. I lako nam je da ih nabrojimo: sluh, vid, miris, ukus, dodir. U stvarnosti, posedujemo više od 20 čula. Jedno od njih nam, primera radi, pomaže da promenimo temperaturu, drugo da držimo ravnotežu, treće da se krećemo u prostoru... Za glad, bol, žeđ... takođe su zaduženi određeni receptori.
Bik reaguje na pokrete matadora
Često možemo da čujemo kako koristimo samo 10 odsto mozga. Mnogi ljudi su uvereni kako bi nam „otključavanje” ostatka mozga pomoglo da preko noći postanemo genije – da naučimo desetak jezika, rešimo najkomplikovanije matematičke zadatke...
Zapravo, čovek, objašnjavaju naučnici, koristi mozak 100 odsto. U jednoj sekundi naš mozak obradi niz informacija i tako „u pogon pušta” ogroman broj nervnih veza. Ispunjavanje svakog zadatka stimuliše različite delove mozga. Dakle, priča kako u našem mozgu postoje neograničene rezerve koje samo treba probuditi – u domenu je naučne fantastike, piše ruska „Pravda”.
