Izvor: Objava, 10.Okt.2018, 18:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

АРАПСКА ОСВАЈАЊА

Арапска номадска и полуномадска племена настањивала су Арабијско полуострво још од I миленијума. Племена, која су била у честим међусобним сукобима, ујединила су се захваљујући Мухамеду (570-632). Мухамед, чувар стада и предводник трговачких каравана, проповедао је веру у јединог бога Алаха чији је он био пророк. Његово учење сакупљено је у муслиманској светој књизи Курану. Мухамед је 622. године побегао у Медину. Од овог догађаја који се на арапском назива Хиџра почиње муслиманско рачунање времена. После Мухамедове смрти, његови наследници, калифи, успели су да уједине пустињска арапска племена.

Калифи су повели Арапе у дуготрајне ратне походе како би све "невернике" (немуслимане) покорили и преобратили у муслиманску веру, према којој онај ко погине у борби за веру заслужује рај. Освојили су велика пространства од Инда до средоземне обале Африке, као и већи део Пиринејског полуострва. Њихов даљи продор у Европу зауставили су Франци под Карлом Мартелом, победивши их 732. године у бици код Поатјеа.

Осим што су били освајачи, Арапи су унапредили медицину, математику, астрономију и картографију.