Izvor: RTS, 05.Feb.2012, 08:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca, žrtve i nasilnici
Gotovo 90 odsto osnovaca doživelo je neki oblik vršnjačkog nasilja. Stručnjaci su saglasni da su roditelji u velikoj meri odgovorni za ponašanje svoje dece, ali i zaposleni u školstvu.
Poslednja tri slučaja nasilja među vršnjacima, u Prokuplju i Požarevcu, opet pokreću pitanje kako to sprečiti. Gotovo 90 odsto ispitanih osnovaca imalo je nekog iskustva sa vršnjačkim nasiljem.
Učenik učeniku >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << slomio vilicu nasred učionice, osnovca vršnjaci skinuli golog i zaključali u toalet, silovao školskog druga za vreme velikog odmora najnoviji su naslovi o nasilju među decom iz dve prokupačke i jedne požarevačke škole.
Psiholog Osnovne Škole "Sveti Sava" Milja Krivokuća kaže da je veoma bitna porodica i neki modeli koje deca nose pre svega iz svoje kuće a isto tako i problemi koje ta deca mogu da imaju iz različitih razloga.
"Ukoliko se u porodice ne prepoznaju na vreme mogu da dovedu do ovakvih eskalacija", kaže Krivokuća.
Lomljenje školskog inventara, nedolično ponašanje, tuče, bežanje s časova, vređanje nastavnika i druge dece, signal je da nešto nije u redu. Škola je obavezna da upozori roditelje. Često, bez uspeha.
"Neki od roditelja su skloni da negiraju da njihovo dete pokazuje bilo kakve znake nasilnog ponašanja i da je njihovo dete to koje zapravo potencijalno može da ugrozi nekoga ili ga zaista ugrožava", kaže Krivoluća.
Zajednički do rešenja
Kad se nasilje desi o tome se govori nekoliko dana. Tada svi predlažu mere prevencije i kažnjavanja. Onda pauza do sledećeg incidenta u školi. Na taj način se, kažu stručnjaci, ništa ne rešava.
Zaštitnica dece u Srbiji Tamara Lukšić Orlandić, kaže da razredni starešina mora da zna problem svakog deteta, odnosno da li ima problem u porodici ili nema problem.
"U školama treba da postoje neke sekcije koje bi vodili psiholozi, tribine, gde bi se razgovaralo. Sad je kod nas crvena lampica i treba udarno ići po svim kanalima", kaže Lukšić Orlandić.
Da je zajedničko delovanje rešenje problema, potvrđuje primer iz "Kluba za mlade sa asocijalnim ponašanjem" Požarevac. Po preporuci školskog psihologa, nekoliko puta nedeljno, roditelji i deca rade sa stručnjacima.
"Preko 40 dece je bilo uključeno sa svojim roditeljima u radu kluba, imali smo samo tri recidivna ponašanja posle toga, govorim o deci koja su imala prekršajnu i krivičnu odgovornost", navodi Miroslav Stoimirović, direktor Centra za socijalni rad Požarevac.
Neke zemlje su donekle rešile problem vršnjačkog nasinja uvođenjem obaveze za roditelje da sa detetom posećuju psihologa. Koliko je to mukotrpan i težak put, svedoči Norveška. Za škole bez nasilja bilo im je potrebno više od 15 godina.
