Izvor: Politika, Beta, 20.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milionska tajna Vlade Srbije
Dačić: Ne mogu da govorim o poverljivim informacijama. – Todorić: Vlada je pogrešila ukoliko je ovako želela da izgladi odnose sa Vašingtonom
Povodom informacija da je Vlada Srbije izdvojila milion dolara kako bi se platila odšteta porodici Brajana Stajnhauera, kojeg je, prema optužnici koja je podignuta u Americi, pretukao Miladin Kovačević, Ivica Dačić je novinarima rekao da ne mogu očekivati od ministra unutrašnjih poslova da govori o poverljivim informacijama. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Urednik „Srpske pravne revije” Vladimir Todorić, međutim, ocenjuje da je Vlada Srbije pogrešila ukoliko je želela da davanjem milion dolara izgladi odnose sa SAD.
„Ta suma mogla bi da ide jedino porodici Stajnhauer da bi oni odustali od gonjenja, jer ne znam šta bi drugo moglo da bude predmet nagodbe. Ali ako je već u Srbiji pokrenut istražni postupak, postavlja se pitanje zbog čega bismo onda plaćali milion dolara. Da li to znači da mi odustajemo od celog procesa”, pita se Todorić.
On smatra da je reč „više o političkom nego o pravnom slučaju” i kaže da ne veruje da će bilo kom drugom građaninu Srbije biti udovoljeno na ovakav način. „Srbija je imala i druge mogućnosti na raspolaganju. Mogla je, uz zamolnicu američke strane, odnosno uz pristanak Amerike, da preuzme Kovačevićev slučaj, ali i da, po osnovu personalne jurisdikcije, sama započne proces. To znači da bi se Kovačeviću, kao srpskom državljaninu, sudilo u Srbiji za postupak koji se tretira kao krivično delo u obe države”, dodaje on.
Amerika, međutim, ne pristaje da slučaj ustupi Srbiji. Nikakva zamolnica iz SAD u srpsko ministarstvo pravde nije stigla, a sudeći prema izjavama američkih zvaničnika i predstavnika pravosudnih organa, tome se ne treba ni nadati. Pre samo nedelju dana Džerald Molen, tužilac okruga Brum, kako prenose američki mediji, reagujući na izjavu šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića da Kovačević neće biti izručen, rekao je da on neće odustati u nameri da srpskog studenta izvede pred američki sud. „Da budem potpuno jasan, šta god da on (Jeremić) kaže, mi ćemo nastaviti da radimo na tome da ovog begunca vratimo nazad”, kazao je Molen dodajući da se, na primer, između EU i Srbije vode razgovori o srpskim ekstradicionim propisima.
Istovremeno, pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u toku je istražni postupak protiv Kovačevića za krivično delo nanošenja teških telesnih povreda, što nameće pitanje zbog čega bi i kome bi bilo isplaćeno milion dolara iz budžeta Srbije.
Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić nije mogao ni da potvrdi ni da demantuje da će Vlada Srbije obezbediti novac za isplatu odštete studentu kojeg je u tuči povredio Kovačević. „Ne mogu da demantujem informaciju da je vlada za Kovačevića izdvojila milion dolara, a čim ne mogu da je demantujem, znači da ne mogu ni da je potvrdim”, rekao je novinarima Čiplić, koji je povodom svetskog Dana socijalne pravde danas posetio pogon Zaštite JP „Železnice Srbije”. Na pitanje da li je prisustvovao sednici na kojoj je vlada, navodno, odobrila milion dolara, ministar je ponovio da „o tih milion dolara ne zna ništa”.
M. R. Petrović
-----------------------------------------------------------
Vlada da povuče odluku
Liberalno-demokratska partija zatražiće da Narodna skupština obaveže Vladu Srbije da povuče odluku o isplati milion dolara za Miladina Kovačevića, uz prethodno upoznavanje poslanika i javnosti sa motivima ovakvog svog poteza, rekao je lider te stranke Čedomir Jovanović na jučerašnjoj konferenciji za novinare. Jovanović je naglasio i da će LDP, na osnovu Zakona o dostupnosti javnih informacija od vlade zatražiti da ih upozna sa razlozima za donošenja odluke, i za njeno proglašavanje tajnom.
„Ovako će se svaki budući prekršilac zakona u svetu ponašati kao Miladin Kovačević i očekivati da građani Srbije preuzmu odgovornost za štetu koju je on nekome naneo”, rekao je Jovanović. On je dodao i da kabinet Mirka Cvetkovića mora da preuzme odgovornost za propuste diplomatskih predstavnika Srbije u SAD, te da je po prirodi stvari za haos u diplomatiji najodgovorniji ministar spoljnih poslova.
-----------------------------------------------------------
Državna tajna – rastegljiv pojam
Da je Srbija donela zakon o klasifikaciji tajnih podataka vlada ne bi mogla olako jednu informaciju, kao što je ova o isplati milion dolara odštete porodici američkog studenta koga je pretukao Miladin Kovačević, da klasifikuje kao državnu tajnu, kaže u razgovoru za „Politiku” Saša Gajin iz Centra za unapređenje pravnih studija i jedan od autora novog zakona.
„Ne može se nešto za šta javnost ima opravdani interes da zna klasifikovati kao državna tajna. Koji je to interes koji vlada stavljanjem oznake ’državna tajna’ štiti? Nacionalna sigurnost nije, sprovođenje nekog postupka nije, privatnost Kovačevića nije. U takvoj situaciji kada nije jasno zašto je nešto proglašeno državnom tajnom trebalo bi dosta kuraži da tužilaštvo pokrene postupak protiv onoga ko je otkrio tu informaciju”, objašnjava Gajin.
Srbija je, uz Crnu Goru, jedna od malobrojnih zemalja koja nije donela zakon o klasifikaciji informacija koji bi precizirao ko, pod kojim uslovima, koje informacije može da proglasi tajnom. Na toj zakonskoj regulativi radi radna grupa Ministarstva pravde i uskoro trebalo bi očekivati da se privede kraju izrada nacrta novog zakona. U postupku klasifikacije tajnih podataka, objašnjava Gajin, štite se informacije čija bi neovlašćena upotreba mogla naneti štetu nekim interesima države kao što su nacionalna bezbednost ili ustavni poredak.
Trenutno u nedostatku zakona iz ove oblasti koriste se brojni podzakonski akti koji su anahroni i neprimereni modernom demokratskom društvu. „Postoje najmanje tri zakonska teksta koja moraju biti u međusobnom skladu – o slobodnom pristupu informacijama, o zaštiti podataka o ličnosti i o klasifikaciji informacija. Ova dva poslednja su neka vrsta ograničenja pristupu informacijama tako što se kaže da neki podaci o ličnosti koji se odnose na privatnost pojedinca mogu biti izuzeti iz domašaja javnosti, kao i one informacije čije bi objavljivanje moglo prouzrokovati štetu po nacionalnu bezbednost”, objašnjava Gajin.
U drugim državama se, kako kaže, vrlo restriktivno pristupa stavljanju oznake državna tajna. Tako recimo u Španiji prema poslednjim informacijama takvu oznaku nose samo četiri dokumenta, a u Sloveniji nijedan.
Poverenik za informacije Rodoljub Šabić rekao je juče, kako prenosi Beta, da ne može da interveniše kada je u pitanju vlada. Saglašavajući se sa stavom vlade da nije dobro da mediji spekulišu informacijama od državnog interesa, on je upozorio da je „veoma često nepotrebno ograničavanje prava javnosti uzrok spekulacijama”.
„U konkretnom slučaju, niko mi se nije obraćao sa zahtevom za zaštitu prava na slobodan pristup informacijama, a čak i da mi se obraćao, ne bih mogao da postupam po toj žalbi budući da je vlada jedan od šest državnih organa protiv kojih se po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama ne može podneti žalba povereniku, već se zaštita prava obezbeđuje u upravnom sporu pred Vrhovnim sudom Srbije”, kazao je Šabić.
J. Cerovina
[objavljeno: 21/02/2009]
