Izvor: B92, 19.Okt.2009, 20:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konuzin: Nismo protiv Srbije u EU
Beograd -- Rusija nije protiv evropske perspektive Srbije, kaže za B92 ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Konuzin.
On u intervjuu za B92 govori o tome zašto je poseta predsednika Rusije Srbije istorijska, kakvi su odnosi između dve zemlje i kako mogu još da se razvijaju, kao i zašto je jedan hodnik u ambasadi u Beogradu nazvao ulica generala Ždanova.
B92: Gospodine ambasadore, zašto se, prema vašem mišljenju, predstojeća poseta predsednika Rusije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Medvedeva već sada naziva istrijskom?
Aleksandar Konuzin:"Smatram da će ova poseta zaista imati istorijski karakter jer predstavlja logičan deo istorije odnosa između naše dve zemlje. A odnosi postoje već mnogo vekova i ova poseta će postati značajan događaj u toj istoriji. Poseta će, pre svega, biti vezana za veoma važan istorijski događaj, koji je važan i za Rusiju i za Srbiju. Predsednici dve zemlje će, sa svojim delegacijama i građanima Beograda, obeležiti 65. godišnjicu oslobođenja srpske prestonice od fašističke okupacije. Već i zbog toga je ova poseta istorijska.”
"Takođe je važno i da će poseta imati i značajan ekonomski aspekt. Naše zemlje već sada imaju veoma značajne zajedničke projekte, ali istovremeno treba gledati i unapred. Zbog toga će dva predsednika razmotriti mogućnosti i smerove za našu dalju saradnju, razgovaraće o konkretnim projektima koji su osnova zajedničkog delovanja za desetine godina u budućnosti. I u tome, takođe, vidim istorijski značaj posete predsednika Medvedeva.”
B92: Vi ste, u najavi dolaska predsednika Medvedeva, rekli da on donosi dobre vesti. Ovde je to shvaćeno pre svega kao najava da donosi potvrdu o ruskoj pozajmici od milijardu evra za budžet Srbije i investicije. Postavlja se i pitanje da li će biti pomaka po pitanju Južnog toka, izgradnje skladišta gasa u Banatskom Dvoru ili o nekom drugom, konkretnom projektu.
Aleksandar Konuzin:”Ja sam govorio o dobrim vestima imajući u vidu da će predsednik Medvedev kada dođe potvrditi ogromnu želju Rusije da nastavi da razvija odnose sa Srbijom u svim sferama - i političkoj, ekonomskoj, kulturnoj, naučnoj. Naravno, rekao sam da će biti razgovora i o konkretnim projektima i to veoma velikim. Između ostalog, dobro ste to spomenuli, biće reči i o zahtevu Srbije za finansijsku pomoć. Ovaj zahtev je pozitivno rešen, sada se radi na tehničkim detaljima realizacije tog projekta i očekujem da će predsednik Medvedev sa predsednikom Tadićem razgovarati o tom zahtevu i da će zajedno definisati kako najbolje da se iskoriste resursi koje će Rusija staviti na raspolaganje Srbiji.”
B92: Šta dominira odnosima između dve zemlje danas, politika ili ekonomija?
Aleksandar Konuzin:"Znate, ne bih to tako poredio. Mi se trudimo da naši odnosi budu izbalansirani u svim sferama. Kada je o politici reč, u poslednje vreme mi smo uspostavili stabilan dijalog na političkom nivou. Taj dijalog se odnosi na najkrupnija pitanja naših bilateralnih odnosa, ali i na našu saradnju na međunarodnom nivou. Mi smo veoma zadovoljni napretkom koji je, u poslednje vreme, ostvaren na nivou ekonomske saradnje. Sklopili smo i realizujemo strateške sporazume naročito u oblasti energetike. Osim toga, ove godine mi smo realizovali nekoliko projekata u oblasti kulturne razmene. Trenutno pripremamo sporazume o saradnji u oblasti kulture za naredne tri godine. Planiramo da, sledeće godine, organizujemo Dane kulture Rusije u Srbiji, a potom i Dane srpske kulture u Rusiji, koje organizujemo 2011. godine. Takođe planiramo i saradnju i razmenu u oblasti obrazovanja, u naučno-tehničkoj oblasti. Spremni smo da proširimo i vojno-tehničku saradnju. Želimo, dakle, da naša saradnja bude višestrana i izbalansirana.”
B92: Pitala sam za tu vezu politike i ekonomije, jer znam da vam je poznato da postoje komentari da zbog podrške Srbiji na političkom planu Rusija očekuje ili dobija beneficije na polju ekonomije.
Aleknsadar Konuzin:"Ne slažem se sa tom konstatacijom iz pitanja. Naše zemlje u dugom istorijskom periodu imaju najprisnije odnose u svim sferama. Rusija je uvek pomagala kad je Srbija bila u teškoj situaciji, između ostalog za vreme Drugog svetskog rata. Istovremeno mi smo se trudili, koliko smo mogli, da razvijamo ekonomsku saradnju. Naš zajednički interes je da razvijamo saradnju na političkom nivou kao što je zajednički interes da razvijamo ekonomsku saradnju. Tu ne postoji uzročno-posledična veza.”
B92: Kakvi su vaši odnosi sa vlastima i sa svim političkim subjektima u Srbiji? Da li podjednako dobro sarađujete i sa vlašću i sa opozicijom?
Aleksandar Konuzin: "Da, imam veoma dobre poslovne odnose sa mojim partnerima u Srbiji. Redovno sam u kontaktu sa predsednikom Republike, viđam se sa predsednikom Vlade, veoma tesno sarađujem sa kolegama u Ministarstvu spoljnih poslova, prvenstveno sa ministrom Jeremićem. Naravno da sarađujem i sa drugim članovima Vlade, posebno sa onima iz ključnih oblasti naše bilateralne saradnje. Održavam i dobre veze sa predstavnicima opozicije. Smatram da većina političkih partija u Srbiji ima prijateljski odnos prema Rusiji i ja sa tim partijama imam prijateljski odnos, bez obzira da li je reč o partijama na vlasti ili u opoziciji.”
B92: Nije dakle tačno da ste bliži strankama iz opozicije, naročito onima koje imaju izražen nacionalni karakter – Demokratskoj stranci Srbije ili Srpskoj naprednoj stranci?
Aleksandar Konuzin: "Sa svim strankama imam iste odnose.”
B92: Još jedno pitanje koje se često postavlja u okviru debate o evropskim integracijama je kako Rusija gleda na težnju Srbije da postane članica EU?
Rusija nema ništa protiv evropske perspektive Srbije. Naprotiv, mi tražimo takve forme saradnje koji bi bili dobri za sve - i za Srbiju i za Evropsku uniju i za Rusiju. I takvi projekti već postoje. To je na primer, rad na modernizaciji vašeg najvećeg preduzeća, Naftne industrije Srbije. To je srpsko preduzeće, u njemu rade radnici iz Srbije, Rusija je donela investicije, taj novac se koristi za nabavku savremene tehnologije iz zapadne Evrope. Dakle, svi imaju koristi od toga. Moje je da pomognem da bude što više takvih projekata gde bi sve strane mogle da sarađuju i da imaju korist.”
B92: Vi ste ovih dana dali izjavu da u Srbiji ne bi trebalo zaboraviti da su Srbija i Rusija zemlje pobednice iz Drugog svetskog rata i da ne bi trebalo zaboraviti antifašističku borbu. Da li to znači da vi primećujete da se ona stavlja u drugi plan?
Aleksandar Konuzin: "Znate, u Rusiji se Dan pobede slavi kao narodni praznik. U proslavi učestvuju naši veterani, sećamo se poginulih. A u tom ratu je poginulo oko 26 miliona ljudi. To praktično znači da svaka porodica ima svog heroja Velikog otadžbinskog rata. Ovde sam primetio da takvog slavlja nema. Čini mi se da je to povezano s tim što, na izvestan način sećanje počinje da se briše. Baš zbog toga sam govorio da naše zemlje, Rusija i Srbija, predstavljaju države pobednice Drugog svetskog rata. Treba da slavimo tu pobedu, jer su naše zemlje podnele ogromne ljudske i materijalne žrtve u toj borbi. Nažalost, u svetu danas postoje ljudi koji pozivaju da se preispita istorija Drugog svetskog rata i rezultati tog rata. Kolaboracionisti se predstavljaju kao patriote, izdajnici se dovode u rang heroja. Ne slažem se sa takvim pokušajima i mislim da srpski veterani podržavaju takvu poziciju. I srpskim veteranima, po mom mišljenju, treba više pažnje i njihove zemlje i njihovih građana.”
B92: Čula sam da ste ovde u ambasadi jedan hodnik nazvali imenom generala Ždanova. Da li to znači da ne verujete da će gradske vlasti Beograda vratiti njeogovo ime nekoj ulici?
Aleksandar Konuzin: "Mene je oduševilo koliko ima mnogo građana Srbije, stanovnika Beograda koji žele da se ulicama u glavnom gradu vrate imena sovjetskih vojskovođa. Ja dobijam mnogo pisama, pozivaju me na razne skupove, obraćaju mi se ljudi na javnim mestima. Ja sam te predloge predao Skupštini grada Beograda i koliko mi je poznato to pitanje zvanično se razmatra. Ja ne gubim nadu. Uveren sam da će istorijska pravda biti uspostavljena. A ulicu generala Ždanova otvorio sam u ambasadi, jer sam dobio veoma lepu fotografiju. Na njoj se vidi general Ždanov koji se 20. oktobra, pre oslobođenja Beograda, sreo sa vojnicima Narodnooslobodilačke borbe. Ja sam tu fotografiju okačio na zid i nazvao taj hodnik ulicom generala Ždanova. Nadam se da će ime tog heroja Jugoslavije biti dato i nekoj ulici u Beogradu.”
B92: Da vas pitam za kraj, pošto je bilo dileme u medijima, da li ste vi to predložili ili ste zahtevali?
Aleksandar Konuzin: "Nisam ništa zahtevao. Jednostavno sam predstavnicima Skupštine preneo stav Beograđana koji hoće da se, u vezi sa obeležavanjem godišnjice oslobođenja grada, imena ruskih vojskovođa vrate ulicama Beograda. Nisam ništa zahtevao. Hteo bih da, s tim u vezi, kažem da je moja inicijativa pozitivno prihvaćena u Skupštini grada i nadam se da će to pitanje uskoro biti rešeno.”
B92: Predsednik Medvedev će posetiti Sinod Srpske pravoslavne crkve. Da li je to bila njegova želja?
Aleksandar Konuzin: "To je bila inicijativa Sinoda. Oni su pozvali predsednika Medvedeva da ih poseti. To se uklapa u tradiciju naših odnosa. Mi pripadamo pravoslavnim narodima. Podržavamo veze između dve crkve i predsednik Medvedev će posetiti Sinod kako bi izrazio poštovanje vašim crkvenim velikodostojnicima.”
.jpg)
